Sabranost (Samadi) je drevna sanskritska reč za koju ne postoji savremen ekvivalent .
Postoji osnovni izazov u pravljenju filma o Samadiju .
Samadi ukazuje na nešto što ne može biti preneto na nivo uma .
Ovaj film je prosto spoljna manifestacija mog sopstvenog unutrašnjeg putovanja .
Namera nije da Vas učim o Samadiju, ili da Vašem umu predam informacije, nego da Vas inspirišem da direktno otkrijete svoju istinsku prirodu .
Samadi je sada bitniji nego ikada pre .
Nalazimo se u trenutku kada ne samo da smo zaboravili Samadi, nego smo zaboravili i ono što smo zaboravili .
Taj zaborav je Maja, iluzija o sebi .
Većina nas živi utopljena u svakodnevni život malo razmišljajući o tome ko smo zašto smo ovde i gde smo se uputili .
Većina nas nikada nije uvidela pravog sebe, dušu ili ono što je Buda zvao ne-sopstvo (anatta) ono što je izvan imena i oblika, izvan razmišljanja .
Kao rezultat toga verujemo da smo ova ograničavajuća tela .
Živimo u strahu, svesnom ili nesvesnom, da će ova ograničena samo struktura, sa kojom se identifikujemo, umreti .
U današnjem svetu ogromna većina ljudi koja je angažovana u religioznim ili duhovnim praksama kao što su joga, molitva, meditacija, pojanje ili bilo kojoj vrsti rituala, praktikuju tehnike koje su uslovljene .
Što znači da su samo deo konstrukcije ega .
Traženje i aktivnosti nisu problem – mišljenej da ste našli odgovor u nekoj od spoljnih formi je problem .
Duhovnost u svojoj najuobičajenijoj formi nije ništa drugačija od patološkog razmišljanja koje se svuda odvija .
To je samo još jedna uzburkanost uma .
Više činjenja nasuprot bivanja .
Konstrukcija ega želi više novca, više moći, više ljubavi, više svega .
Oni koji se nalaze na tzv .
duhovnom putu čeznu da budu duhovnijii, probuđeniji, ravnodušniji, mirniji, prosvećeniji .
Opasnost u gledanju ovog filma je da će Vaš um želeti da postigne sabranost .
Još opasnije je da Vaš um može da pomisli kako je postigao sabranost .
Kad god postoji želja da se postigne nešto možete biti sigurni da je u pitanju konstrukcija ega na delu .
Samadi nije u dodatnom postizanju ili nadograđivanju sebe Uvideti Samadi znači naučiti umreti pre smrti .
Život i smrt su kao jin i jang – nerazdvojiva neprekidna ravan .
Beskrajno se odvijajući, bez početka i kraja .
Kada odgurnemo smrt takođe odgurujemo i život .
Kada iskusite istinu direktno o tome ko ste, ne postoji više strah od života ili smrti .
Naše društvo i naša kultura nam govore ko smo i isto vreme smo robovi duboke nesvesne žudnje i odbijanja koji vode naše izbore .
Konstrukcija ega nije ništa više od pobude za ponavljanjem .
To je jednostavno put kojim je energija jednom pošla i težnja energije da ponovo krene tim putem, bezobzira da li je pozitivan ili negativan po organizam .
Beskrajni su nivoi sećanja ili uma, spirale unutar spirale .
Kada se vaša svest poistoveti sa ovim umom ili konstrukcijom ega, vezuje Vas za društveno uslovljavanje koje možete nazvati matrica (matrix) .
Postoje aspekti ega kojih možemo biti svesni, ali upravo su nesvesne, drevne veze, primarni egzistencijalni strahovi ti koji ustvari navode celu napravu .
Beskrajni obrasci grabljenja ka užicima i izbegavanje bola su ugrađeni u patološka ponašanja…naš posao…naše veze…naša uverenja, u same naše misli i u ceo naš način življenja .
Kao stoka, većina ljudi živi i umire u pasivnom pokoravanju hraneći matriks svojim životima .
Živimo živote zaključane u uske obrasce .
Živote često ispunjene velikom patnjom i nikada nam ne sine da možemo ustvari da postanemo slobodni .
Moguće je otpustiti život koji je nasleđen iz prošlosti, živeti onaj koji čeka da istupi iz unutrašnjeg sveta .
Svi smo došli na ovaj svet sa biološku uslovljenom strukturom, ali bez samo svesnosti .
Često kad pogledate u dečije oči ne vidite tragove sopstva, samo blistavu prazninu .
Osoba u koju izraste je maska nošena preko svesnosti .
Šekspir je rekao “Ceo svet je pozornica, a sve žene i muškarci puki igrači” U probuđenoj individui svest sija kroz ličnost, kroz masku .
Kada ste budni ne poistovećujete se sa svojim likom .
Ne verujete da ste maske koje nosite .
Ali se ne odričete ni uloge koju igrate .
2400 godina posle Platonove Republike čovečanstvo još uvek traži izlaz iz Platonove pećine .
Ustvari smo mnogo više prikovani iluzijom nego ikada ranije .
Platon je opisao grupu ljudi su celog života živeli okovani u pećini gledajuć i u prazan zid .
Sve što su mogli da vide su senke koje su se oslikavale od predmeta koji su prolazili ispred vatre koja se nalazila iza njih .
Ovaj lutkarski nastup je postao njihov svet .
Prema Sokratu senke su bile nešto najbliže realnosti što su zatvorenici mogli da vide .
Iako im je rečeno za spoljašnji svet nastavili su da veruju da su senke sve što postoji .
Iako su sumnjali da postoji nešto više nisu bili voljni da napuste dobro poznato .
Današnje čovečanstvo je kao ljudi koji su samo videli senke na zivu pećine .
Senke su dlične našim mislima .
Svet razmišljanja je jedini svet koji poznajemo .
Ali postoji drugi svet koji prevazilazi razmišljanje .
Prevazilazi dualistički um .
Da li ste voljni da napustite pećinu, da napustite sve što znate da biste pronašli istinu o tome ko ste Vi? Da biste iskusili Samadi neophodno je da odvratite pažnju od senki, od misli i usmerite je ka svetlu .
Kada je osoba naviknuta samo na mrak onda ona mora biti postepeno privikavana na svetlo .
Kao i prilagođavanje na bilo koji novi obrazac potrebno je vreme i trud, i volja da se istraži novi, ali isto tako i ukloni stari .
Postoji zamka upoređivanja uma sa svešću, lavirintom ili zatvorom .
Nije da ste Vi u zatvoru, Vi ste zatvor .
Zatvor je iluzija .
Ako ste poistovećeni sa iluzijom o sebi onda ste uspavani .
Kada postanete svesni zatvora, ako se borite da izađete iz iluzije, onda postupate sa iluzijom kao da je stvarn i i dalje ostajete uspavani, samo što san sad postaje noćna mora .
Zauvek ćete bežati i trčati od senki .
Samadi je buđenje iz sna o sopstvenoj odvojenosti ili od konstrukcije ega .
Samadi je buđenje iz poistovećivanja sa zatvorom koji zovete JA .
NIkada ne možete biti slobodni, jer gde god da odete zatvor je tu .
Buđenje nije u tome da se otarasite uma ili matriksa, baš suptrotno, kada niste poistovećeni sa njima onda možete potpunije da iskusite životnu igru, uživajući u predstavi takva kakva je, bez žudnje i straha .
U drevnim učenjima ovo je poznato kao božanska igra Lila: igranje u dvojnosti Ljudska svesnost je neprekidna ravan (kontinuum) .
Na jednom kraju ljudi su poistovećeni sa opipljivim sobom .
Na drugom kraju je Samadi, prekid sopstva .
Svaki korak kojim idemo na putu ka Samadiju donosi manje patnje .
Manje patnje ne podrazumeva život bez bola .
Samadi je iznad dvojnost bola i zadovoljstva .
Ono što podrazumeva je da je manje uma, manje samostvorenog otpora ka svemu što se odvije i taj otpor stvara patnju .
Spoznati Samadi samo jednom već omogućava da vidite šta je na drugoj strani ravni .
Videti da postoji i nešto drugo osim opipljivog sveta i sopstvenog interesa Kada postoji stvaran prekid sopstvene strukture u Samadiju, nema egoične misli, nema sebe, nema dvojnosti, opet još uvek je tu Ja sam, anatta ili ne-sopstvo U toj praznini je rađannje prajne ili mudrosti – razumevanja da usađeno sopstvo daleko prevazilazi igru dvojnosti, da je iznad celokupne ravni .
Usađeno sopstvo je vanvremensko, nepromenljivo, uvek sada .
Prosvetljenje je stapanje prvobitne spirale, stalno menjajućeg ispoljenog sveta ili lotusa u kojem se vreme odmotava, sa Vašim vanvremenskim bićem .
Vaše unutrašnje veze se šire kao otvarajući cvet dok god se nepoistovećujete sa sopstvom, postajući živi most između svetova vremenskog i vanvremenskog .
Samo uvid u usađeno sopstvo je samo početak puta .
Većina ljudi će morati da iskusi i izgubi Samadi nebrojeno puta u meditaciji pre nego što budu u mogućnosti da ga uključe u druge aspekte svog života .
Nije neobično da imate duboke uvide u prirodu svog bića tokom meditacije ili samo preispitivanja, a da opet sebe zateknete kako ste se vratili u stare obrasce zaboravljajući istinu o tome ko ste .
Uvideti da su mirnoća i praznina u svakom aspektu života, svakom aspektu nečijeg sopstva, je da postanete praznina koja pokreće sve stvari .
Mirnoća nije nešto odvojeno od pokreta .
NIje suprotno od pokreta U Samadiju mirnoća se smatra identična pokretu, oblik je identičan praznini .
Umu je ovo besmisleno, jer um obitava u dualnom biću .
Rene Dekart, otac zapadnjačke filozofije, je čuven po izreci “Mislim, dakle postojim” Nijedna druga fraza bolje ne opisuje pad civilizacije i kompletan obim poistovećivanja sa senkama na pećinskom zidu .
Dekartova greška, kao i skoro svih ljudi, je izjednačavanje osnovnog bivanja sa razmišljanjem .
Na početku njegovog najčuvenijeg traktata Dekart je napisao da se u skoro sve može posumnjati: može sumnjati u svoja čula, čak i u svoje misli .
Slično u Kalama Sutri Buda je rekao da biste dokučili istinu, morate sumnjati u sve tradicije, pravila, učenja i sav sadržaj uma i čula .
Obojica su počeli velikom sumnjičavošću, ali je razlika u tome što je Dekart prestao sa preispitivanjem na nivou razmišljanja, dok je Buda otišao dublje – on je prodro izvan najdubljih nivoa uma .
Da je Dekart otišao izvan svog mislećeg uma možda bi uvideo svoju pravu prirodu i zapadnjačka svesnost bi danas bila veoma drugačija .
Umesto toga Dekart je opisao mogućnost zlog demona koji bi mogao da nas zadržava ispod pokrova iluzije .
Dekart nije prepoznao ono što taj zli demon jeste .
Kao u filmu Matrix, svi bismo mogli biti prikačeni na neki složeni program koji nas hrani iluzornim svetom snova .
U filmu ljudi žive svoj život u matriksu dok su na drugom nivou samo baterije koje hrane mašine svojom životnom silom koje tu silu koriste za ostvarivanje svog plana .
Ljudi uvek žele da okrive nešto drugo za stanje u svetu ili za svoje sopstvene nezadovoljstvo .
Bilo da je to ličnost, određena grupa ili država, religija ili neka vrsta kontrolišućih Iluminata kao Dekartov zli demon, ili osećajne mašine u Matriksu .
Ironično, demon kojeg je Dekart zamislio je ista ona stvar kojom je sebe definisao .
Kada uvidite Samadi postaje jasno da postoji kontrolor, mašina i zli demon koji isisavaju Vaš život iz dana u dan .
Ta mašina ste Vi .
Vaša građa je načinjena od mnogo malih uslovljenih pod-programa ili malih šefova .
Jedan mali šef koji žudi za hranom, drugi za novce, sledeći za status, pozicijom, moći, seksom, intimnošću .
Drugi želi svesnost ili pažnju drugih .
Želje su bukvalno beskrajne i nikada ne mogu biti zadovoljene .
Trošimo mnogo našeg vremena i energije uređujući naše zatvore, podležući pritiscima da bismo unapredili naše maske i nahranili te male šefove čineći ih još moćnijima .
Kao zavisnici od droge, što više pokušavamo da zadovoljimo male šefove na kraju više žudimo .
Put ka slobodi nije u unapređivanju sebe, ili u nekakvom zadovoljavanju sopstvenog plana nego u sveukupnom otpuštanju tog sopstvenog plana .
Neki ljudi se boje će buđenje njihove prave prirode značiti gubljenje njihove individualnosti i uživanja u životu .
Ustvari, suprotno je istina, unikatna jedinstvenost duše jedino može biti izražena kada se prevaziđe uslovljeno ja .
Zato što ostajemo uspavani u matriksu većina nas nikada ne pronađe šta ustvari duša želi da izrazi .
Put ka Samadiju uključuje meditaciju, koja istovremeno znači posmatranje uslovljenog ja; koje se menja, i uviđanje Vaše prave prirode; koja se ne menja .
Kada dođete do svoje tačke mira, izvora Vašeg bića, onda čekate dalja uputstva bez ikakvog insistiranja na koji način bi spoljni svet trebalo da se promeni .
Ne moja volja, nego Viša volja neka bude .
Ako um samo pokušava da promeni spoljni svet kako bi se prilagodio nekoj ideji kojom mislite kakav bi put trebalo da bude, to je kao da pokušavate da promenite sliku u ogledalu manipulacijom odraza .
Manipulisanjem odrazom očigledno je da ne možete da naterate sliku u ogledalu da se nasmeje, nego uviđanjem da ste Vi autentični izvor odraza .
Jedno kada sagledate autentičnog sebe to ne znači da je neophodno da bilo šta u spoljnom svetu treba da se promeni .
Ono što se menja je svesna, inteligentna, unutrašnja energija ili prana koja je oslobođena uslovljenih obrazaca i koja postaje dostupna da bude upravljana od strane duše .
Jedino možete postati svesni svrhe duše kada ste sposobni da gledate uslovljeno ja i njegovu beskrajnu potragu, i otpustite ih .
U grčkoj mitologiji napisano je da su bogovi osudili Sizifa da ponavlja besmislen zadatak celu večnost .
Njegov zadatak je bio da beskonačno gura obli kamen uz planinu, samo da bi ga opet otkotrljao dole .
Francuski egzistencijalista i nobelovac, Albert Kami, posmatrao je Sizifovu situaciju kao metaforu za čovečanstvo .
Postavio je pitanje: “Kako možemo naći smisao u ovom apsurdnom postojanju?” Kao ljudi mi rintamo u nedogled, gradeći za budućnost koja nikad ne stigne, a onda umremo .
Da stvarno uvidimo ovu istinu ili bismo poludeli ako smo poistovećeni sa našim egoičnim ličnostima, ili bi se potrudili i postali slobodni .
NIkada ne možemo uspeti u spoljnoj borbi zato što je ona samo odraz našeg unutrašnjeg sveta .
Kosmička šala, apsurdnost situacije postaje jasna kada nastupi celovit i potpuni neuspeh egoičnog ja koji se budi kroz svoje uzaludne težnje .
U zenu postoji izreka “Pre prosvetljenja cepaj drva, nosi vodu .
Posle prosvetljenja cepaj drva, nosi vodu” .
Pre prosvetljenja morate da kotrljate loptu uzbrdo, posle prosvetljenja takođe morate da kotrljate loptu uzbrdo .
Šta se promenilo? Unutrašnji otpor ka onome što postoji .
Ostavljate borbu, ili pre, onaj koji se bori je uvideo njenu prividnost .
Volja ili um jedinke i božanska volja, ili viši um, su poravnani .
Na kraju Samadi je otpuštanje svog unutrašnjeg otpora prema svim promenljivim pojavama, bez izuzetaka .
Onaj koji je sposoban da spozna unutrašnji mir bez obzira na okolnosti je postigao istinski Samadi .
Otpuštate otpor ne zbog opraštanja ovog ili onog, nego da Vaša unutrašnja sloboda ne bi bila zavisna od spoljašnjeg .
Važno je primetiti da kada prihvatimo realnost kakva jeste, to ne znači neminovno da prestajemo sa preduzimanjem akcije u svetu, ili da postajemo meditativni mirotvorci .
Ustvari suprotno može biti istinito; kada smo slobodni da delujemo bez uticaja podsvesnih motiva onda je moguće da delujemo u skladu sa Taom, sa punom silom naše unutrašnje podržavajuće energije .
Mnogi će se usprotiviti time da ako želimo da menjamo svet i donesemo mir da moramo da se borimo jače protiv naših opaženih neprijatelja .
Boriti se za mir je kao da vičete za tišinom; samo stvarate više onog što ne želite .
Danas je prisutan rat protiv svega: rat protiv terora, rat protiv bolesti, rat protiv gladi .
Svaki rat je ustvari rat protiv nas samih .
Borba je deo kolektivne zablude .
Kažemo da želimo mir, ali nastavljamo da biramo predstavnike koji se upliću u rat .
Lažemo sebe govoreći da smo za ljudska prava, ali nastavljamo da kupujemo proizvode proizvedene u izrabljivačkim fabrikama .
Kažemo da želimo čist vazduh, ali nastavljamo da zagađujemo .
Želimo da nas nauka izleči od raka, ali ne želimo da promenimo samo-sabotirajuća naučena ponašanja koja nas vode u oboljenje .
Obmanjujemo sebe da promovišemo bolji život .
Ne želimo da vidimo svoju podsvest koja odobrava patnju i smrt .
Uverenje da možemo da dobijemo rat protiv raka, gladi, terora ili bilo kog neprijatelja koji je stvoren našim vlastitim razmišljanjem i ponašanjem dozvoljava nam da nastavimo da obmanjujemo sebe kako ne moramo da promenimo način funkcionisanja na ovoj planeti .
Unutrašnji svet je mesto gde prvo revolucija mora da se odigra .
Samo onda kada možemo direktno da osetimo unutrašnju životnu spiralu, spoljašnji svet će se uskladiti sa Taom .
Do tad, sve što uradimo nadograđuje haos koji je um stvorio .
Rat i mir uzdižu se zajedno u beskrajnom plesu; oni su jedna neprekidna ravan .
Jedno ne postoji bez drugog .
Kao što svetlo ne može postojati bez mraka i “gore” ne može postojati bez “dole” .
Deluje da svet želi svetlo bez mraka, ispunjenost bez praznine, sreću bez tuge .
Što je um više upleten, to svet više postaje izdeljen .
Svako rešenje koje dolazi od egoičkog uma pokrenuto je idejom da postoji problem, pa rešenje postaje još veći probem od onog koji je pokušavao da reši .
Ono čemu se opireš, opstaje .
Čovekova genijalnost stvara nove antibiotike samo da bi otkrila da priroda postaje lukavija kako bakterije postaju snažnije .
Uprkos našim najvećim naporima u stalnoj borbi, rasprostranjenost raka je ustvari u porastu .
broj gladnih u svetu konstantno raste, broj terorističkih napada širom sveta je u usponu .
Šta nije u redu sa našim pristupom? Kao Čarobnjakov šegrt iz Geteove pesme, prihvatili smo se ogromne moći, ali bez mudrost da rukujemo njom .
Problem je što ne razumemo alat koji koristimo .
Ne razumemo ljudski um i njegovu pravu ulogu i svrhu .
Kriza je nastala iz ograničenog uslovljenog načina na koji razmišljamo, osećamo i imamo iskustvo života .
Naš racionalizam nas je lišio sposobnosti da prepoznamo i iskusimo mudrost mnogih drevnih kultura .
Naše egoičko razmišljanje nas je lišilo sposobnosti da osetimo dubinu i duboku svetost života, božanstvenost života, i da shvatimo potpuno drugačije nivoe svesnosti, koji su sada skoro izgubljeni za čovečanstvo .
U drevnoj egipatskoj tradiciji Neteri su bili arhetipski oblici čije bi osobine mogle biti otelotvorene od strane onih koji bi očistili svoja fizička i duhovna tela tako da mogu da prime više svesti .
Originalni Neter ili božanski princip ove mudrosti je bio poznat kao Tot ili Tehuti .
često opisivan kao pisar sa glavom ptice ili Ibisa, predstavlja poreklo svog znanja i mudrosti .
Tot može biti opisan kao kosmički princip razmišljanja, odnosno misli .
Tot nam je dao jezik, koncepte, pisanje, matematiku, i celu umetnost i manifestacije uma .
Samo onima koji su prošli specijalnu obuku je bilo dozvoljeno da imaju pristup Totovom svetom znanju .
Knjiga Tota nije fizička knjiga, već mudrost akaške ili eterične ravni .
Legenda kaže da je Totovo znanje bilo duboko sakriveno na tajnom mestu u okviru svakog ljudskog bića, i da ga je čuvala zlatna zmija .
Arhetipski ili večni mit o zmiji ili zmaju koji čuvaju riznicu prožima mnoge kulture i nazivan je takvim imenima kao što su kundalini šakti, či, sveti duh i unutrašnja energija .
Zlatna zmija jeste egoični koncept koji je oivičen unutrašnjom energijom i dok se ne savlada i ne prevaziđe, duša neće biti u stanju da postigne istinsku mudrost .
Pričalo se da knjiga Tota nije donosila ništa osim patnje svakome ko je pročitao, čak iako bi pronašli tajne bogova i sve što je skriveno među zvezdama .
Ono što je potrebno razumeti je da je knjiga donosila patnju svakome ko je pročitao svakom egu koji je pokušao da je kontroliše .
U egipatskoj tradiciji probuđena svesnost je predstavljao Oziris .
Bez ove probuđene svesnosti, svako znanje ili razumevanje zadobijeno ograničenim ja bi bilo opasno, nepovazano sa višom mudrošću .
Horusovo (Sunčevo) oko mora biti otvoreno .
Esoterično značenje koje ovde pronalazimo je slično mnogo poznatijoj priči o “padu” u rajskom vrtu .
Knjiga Tota ide paralelno sa drvetom znanja dobra i zla čije su voće Adam i Eva pali u iskušenje da pojedu .
Čovečanstvo je naravno već pojelo zabranjeno voće, već je otvorilo knjigu Tota, i bilo proterano iz rajskog vrta .
Zmija je metafora za prvobitnu spiralu koja se pruža od mikrokosmosa do makrokosmosa .
Danas ta zmija obitava kao Vi .
Ona je egoički um izražen kao opipljivi svet .
Nikada pre nismo imali pristup tolikom znanju .
Otišli smo duboko u materijalni svet, čak smo pronašli tzv .
Božiju česticu, ali nikada nismo bili ograničeniji, u većem neznanju o tome ko smo, kako da živimo, i ne razumemo mehanizam kojim stvaramo patnju .
Naše razmišljanje je stvorilo svet kakav je danas .
Kad god označimo nešto kao dobro ili loše, ili naginjemo nečem u našem umu, to je plod strukture ega ili sopstvenog interesa .
Rešenje nije u borbi za mir ili pokoravanju prirorde već u jednostavnom prepoznavanju istine; da samo postojanje strukture ega stvara dualnost, rascept između sebe i drugog, mog i tvog, čoveka i prirode, unutrašnjeg i spoljašnjeg .
Ego je nasilje; on zahteva barijeru, granicu od drugih kako bi postojao .
Bez ega nema rata protiv ničega .
Nema oholosti, prepredene prirode za stvaranjem profita .
Ove spoljašnje krize u našem svetu odražavaju ozbiljne unutrašnje krize; ne znamo ko smo .
Potpuno smo poistovećeni sa našim ego identitetima, obuzeti strahovima i odsečeni od svoje istinske prirode .
Rase, religije, države, političke pripadnosti, bilo koja grupa kojoj pripadamo, sve to pojačava naš ego identitet .
Skoro svaka grupa koja postoji danas na planeti tvrdi da je njena perspektiva istinita i tačna, kao što i mi radimo na individualnom nivou .
Tvrdeći da je istina njena, grupa produžava svoje postojanje na isti način kao što ego ili ja-struktura određuje sebe u odnosu na druge .
Sada više nego ikada različite realnosti i polarizovani sistemi verovanja koegzistiraju na Zemlji .
Moguće je da različiti ljudi iskuse potpuno različite misli i emotivne rekacije na iste spoljašnje pojave .
Na isti način, samsara i nirvana, raj i pakao, su dve različite dimenzije koje zauzimaju potpuno isti svet .
Događaj koji delu apokaliptičan jednoj osobi može biti viđen kao blagoslov od strane druge .
Tako da ono što postaje očigledno je da tvoje spoljašnje okolnosti ne moraju da utiču na tvoj unutrašnji svet ni na jedan poseban način .
Shvatiti Samadi je postati samovozeći točak, postati autonoman, univerzum iznad sebe .
Vaše iskustvo života nije zavisno od promenljivih pojava .
Poređenje može biti urađeno sa Metatronovom kockom .
Metatron se pominje u raznim drevnim hrišćanskim, islamskim i jevrejskim tekstovima i arhetipski se vezuje za egipatski Neter Tot, kao i za grčkog Hermesa Trismegistusa .
Metatron je blisko povezan sa tetragramatonom .
Tetragramaton je osnovni geometrijski obrazac, šablon ili prvobitna manifestacija fizičke realnosti koja se naziva Božjom reči ili Logos .
Ovde vidimo dvodimenzionalni prikaz figure, ali ako pogledate na izvestan način, vidite trodimenzionalnu kocku .
Kada vidite kocku ništa se nije promenilo u figuri, ali je Vaš um dodao novu dimenziju Vašem viđenju .
Dimenzionalnost ili nečija perspektiva je jednostavno stvar navikavanja na novi način sagledavanja sveta .
Kada uvidimo Samadi postajemo slobodni od perspektiva, ili slobodni da stvorimo nove, zato što nema sopstva uloženog ili vezanog za određeno gledište .
Najveći umovi u istoriji čovečanstva su često ukazivali na nivoe misli koji su iznad ograničene ja-strukture .
Ajnštajn je rekao “Pravo merilo ljudskog bića je najpre određeno merilom i smislom kojim je postigao oslobođenje od sebe.” Tako da nije razmišljanje i postojanje sopstva loše, razmišljanje je čudesan alat kada je um u službi srca .
U Vedanti rečeno je da je um dobar sluga, ali loš gospodar .
Ego neprestano filtrira realnost kroz reči i oznake, i konstatno osuđuje .
Voli više jednu stvar od druge .
Kada su um i čula Vaš gospodar, stvoriće beskrajnu patnju, beskrajnu žudnju i averziju, zaključavajući nas u matricu razmišljanja .
Ako želite da uvidite Samadi ne procenjujte svoje misli kao dobre ili loše, nego pronađite ko ste vi koji prethodi mislima, koji prethodi čulima .
Kada uklonite sve etikete onda je moguće da vidite stvari kakve zaista jesu .
Trenutak kada se detetu kaže šta je ptica, ako veruju u to što im je rečeno onda ona više nikada ne vide pticu .
Vide samo svoje misli .
Većina ljudi misli da je slobodna, svesna i probuđena .
Ako verujete da ste već probuđeni, zašto biste onda obavljali taj težak posao postizanja onoga u šta već verujete da posedujete? Pre nego što uopšte postoji mogućnost buđenja, neophodno je prihvatiti da ste usnuli, da živite u matriksu .
Iskreno preispitajte svoj život bez laganja samog sebe .
Da li ste sposobni da zaustavite svoj robotski, ponavljajući životni obrazac ako biste želeli? Da li možete da prestanete sa traženjem zadovoljstva i izbegavanjem bola, da li ste zavisni od određene hrane, aktivnosti, razonode? Da li konstantno osuđujete, krivite, kritikujete sebe i druge? Da li Vaš um neprekidno traži stimulans, ili ste potpuno ispunjeni samo boravkom u tišini? Da li reagujete na to kakvo ljudi mišljenje imaju o vama? Da li tražite odobrenje, pozitivno ohrabrivanje? Da li na bilo koji način sabotirate situacije u svom životu? Većina ljudi će iskusiti svoje živote na isti način danas, kao i sutra i za godinu dana ili deset godiina od sad .
Kada počnete da posmatrate svoju “robotsku” prirodu postajete sve više budni .
Počinjete da prepoznajete dubinu problema .
Potpuno ste i sasvim usnuli, izgubljeni u snu .
Kao stanovnici Platonove pećine mnogi koji budu čuli ovu istinu neće biti voljni ili sposobni da promene svoje živote zato što prijanjaju za svoje poznate obrasce .
Idemo daleko u opravdavanju naših obrazaca, zakopavamo glavu u pesak pre nego da se suočimo sa istinom .
Želimo spasioce, ali sami nismo voljni da se popnemo na krst .
Šta ste spremni da platite da biste bili slobodni? Shvatite da ako promenite svoj unutrašnji svet morate da budete spremni da menjate i spoljašnji .
Vaše stare strukture i vaši stari identiteti moraju postati podloga za novi rast .
Prvi korak ka buđenju shvatiti da smo poistovećeni sa matriksom ljudskog uma, sa maskom .
Nešto unutar nas mora čuti ovu istinu i probuditi se iz dremeža .
Postoji deo Vas, nešto vanvremensko, koje je uvek znalo istinu .
Matriks uma nas ometa, zabavlja, drži nas u beskrajnom radu, potrošnji, grabljenju, u krugu žudnje i averzije sa konstantnom promenom pojava, sprečavajući nas da naša svesnost procveta, odvraćajući nas od našeg evolutivnog prava po rođenju koje je Samadi .
Patološko razmišljanje je ono što se smatra normalnim životom .
Vaša božanska srž je postala zarobljena, poistovećena sa ograničavajućom ja-strukturom .
Velika mudrost, istina o tome ko ste je duboko zakopana u Vašem biću .
Dž .
Krišnamurti je rekao: “Merilo nečijeg zdravlja nije dobra prilagođenost” duboko bolesnom društvu” .
Poistovećivanje sa egoičnim umom je bolest i Samadi je lek .
Kroz istoriju svi sveci, mudraci i probuđena bića su naučili mudrost samopredavanja .
Kako je moguće uvideti istinitog sebe? Kada provirite kroz veo Maje i otpustite prividno-ja, šta ostaje?