Unutrašnji svetovi, Spoljni svetovi – Transkripcija video zapisa
Drugi deo – “Spirala”
Pitagorejski filozof Platon nagovestio je zagonetno da postoji Zlatni Ključ koji je ujedinio sve misterije univerzuma.
Ovom Zlatnom Ključu ćemo se vraćati vremenom nanovo kroz naše istraživanje.
Zlatni Kjluč je inteligencija Logosa, izvora prvobitnog Oma.
Moglo bi se reći da je to um Boga.
Putem naših ograničenih čula posmatramo samo spoljašnje manifestacije skrivenih mehanizama samosličnosti.
Izvor božanske simetrije je najveća misterija naše egzistencije.
Mnogi najveći istorijski mislioci kao što je Pitagora, Kepler, Lonardo Da Vinči, Tesla, Ajnštajn došli su do praga misterije.
Ajnštajn je rekao, ,,najlepša stvar koju možemo iskusiti je misterija.
To je izvor svake prave umjetnosti i nauke.
Onaj kojem je ovaj osjećaj nepoznat, koji više nije u stanju da zastane radoznalo i da stoji zanesen strahopoštovanjem, on kao da je mrtav.
Njegove oči su zatvorene.
” Mi smo kao malo dete koje ulazi u ogromnu biblioteku ispunjenu knjigama na mnogo različitih jezika.
Dete zna da je neko morao napisati sve te knjige.
Ne zna kako.
Ne razume jezike na kojima su napisane.
Dete nejasno sumnja da postoji tajanstveni redosled u rasporedu knjiga ali ne zna kakav.
To je, čini mi se, stav koji čak i najinteligentniji ljudi imaju prema Bogu.
Vidimo da je univerzum čudesno uređen i da poštuje određene zakone.
Naši ograničeni umovi ne mogu da shvate tajanstvenu silu koja pokreće sazvežđa.
Svaki naučnik koji gleda duboko u univerzum i svaki mistik koji gleda duboko u sebe vremenom dođe lice u lice sa istom stvari: Prvobitnom Spiralom.
Hiljadu godina pre nastanka antičke observatorije Stounhendž, spirala je bila nadmoćan simbol Zemlje.
Antičke spirale se mogu naći na svim delovima planete.
Hiljade antičkih spirala kao što su ove mogu se naći po celoj Evropi, Sjeverno Američkom Novom Meksiku, Juti, Australiji, Kini, Rusiji.
Praktično kod svake urođeničke kulture na Zemlji.
Antičke spirale simbolizuju rast, širenje i kosmičku energiju sjedinjenu sa suncem i sa nebom.
Oblik spirale je ogledalo makrokosmosa u kojem se sam univerzum razvija.
U domorodačkim tradicijama, spirala je bila energetski izvor, Prvobitna majka.
Neolitske spirale u Njugrendžu, u Irskoj datiraju od pre pet hiljada godina.
One su 500 godina starije od Velike piramide u Gizi i jednako su zagonetne modernim posmatračima.
Spirala potiče iz perioda u istoriji kada su ljudi više bili povezani sa Zemljom- sa ciklusima i spiralama prirode.
Iz vremena kada su se ljudi manje identifikovali sa mislima.
Spirala je ono što smatramo pokretačkom silom univerzuma.
Prana, kreativna sila, kovitla Akašu u kontinuum čvrstih formi.
Može se naći na svim nivoima između makrokosmosa i mikrokosmosa, od spiralnih galaksija do sistema vremenskih uslova, do vode u tvojoj kadi, do tvog DNK, do direktnog iskustva tvoje energije.
Primarna spirala nije ideja već ono što čini sve uslove i ideje mogućim.
Razne vrste spirala i elisa se mogu naći kroz svet prirode.
Puževi.
Morski koral.
Paukova mreža.
Fosili.
Repovi morskih konjića.
I školjke.
Mnoge spirale koje se pojavljuju u prirodi se mogu posmatrati kao logaritmičke spirale ili spirale rasta.
Kako se pomjeraš iz centra, delovi spirale postaju eksponencijalno širi.
Kao Indrina mreža dragulja logaritmičke spirale su samoslične ili holografske tako da se karakteristike svakog dela ogledaju u celini.
Pre 2400 godina u antičkoj Grčkoj, Platon je smatrao da je geometrijska proporcija najdublja kosmička veza.
Zlatni presek, ili božanska proporcija je najveća tajna prirode.
Zlatni presek se može izraziti tako što je odnos A+B prema A isto što i A prema B.
Prema Platonu, duša sveta se povezuje zajedno u harmonični eho.
Isti pentagonski oblik kojeg je morska zvezda, ili presek okre, može se videti u putanji planete Venere koja se prati na noćnom nebu u periodu od 8 godina.
Svet koji možemo zamisliti gore i svet materijalnih stvari možemo videti dole, kroz ovaj princip geometrijske samosličnosti.
Od samosličnog oblika spirale brokolija do krakova galaksija, logaritmičke spirale su sveprisutan i i arhetipski oblik.
Naša galaksija Mlečni put ima nekoliko spiralnih krakova koji su logaritmičke spirale sa nagibom od oko 12 stepeni.
Što je veći vrh spirale, to su čvršći zavojci.
Kada posmatrate biljku koja raste na usporenom snimku, svedoci ste plesa sa spiralom života.
Zlatna spirala je logaritmička spirala koja raste prema napolje Po faktoru Zlatnog preseka.
Zlatni presek je poseban matematički odnos koji se pojavljuje nanovo i nanovo u prirodi.
Oblik koji se može posmatrati je praćen Fibronačijevim nizom ili Fibronačijevim redosledom.
Fibronačijev niz se odvija tako što je svaki broj zbir predhodna dva broja.
Nemački matematičar i astronom Kepler je otkrio da se samoslični oblici spirale mogu posmatrati u načinu na koji su listovi raspoređeni na stabljici biljke.
Ili u rasporedu cvetića ili latica na cvetu.
Leonardo da Vinči je zapazio da razmak listova često ima oblik spirale.
Ovi oblici se zovu ,,filotaksički” obrasci ili oblici rasporeda lišća.
Filotaksički raspored se može vidjeti u samoorganizujućim Nukleotidima DNK i u svemu od porodičnog stabla razmnožavanja zečeva, do šišarki, kaktusa, snežnih pahuljica i jednostavnih organizama kao što su diatomi.
Diatomi su jedne od najzastupljenijih fitoplanktona i jednoćelijski organizmi koji obezbeđuju hranu brojnim vrstama kroz lanac ishrane.
Koliko matematike moraš da poznaješ da bi bio suncokret ili pčela? Priroda se ne konsultuje sa odsekom za fiziku da bi nastao brokoli.
Strukturiranje u prirodi se dešava automatski.
Naučnici u oblasti nanotehnologije koriste termin samoorganizovanje da se opiše način na koji se celine formiraju kao u primarnoj šestougaonoj fazi formiranja DNK.
U inžinjeringu nanotehnologije, nano cevčice ugljenika se sastoje od sličnog rasporeda materijala.
Priroda pravi ovakve geometrijske tipove nanovo i nanovo, bez napora.
Automatski.
Bez digitrona.
Priroda je precizna i izuzetno efikasna.
Prema poznatom arhitekti i autoru Bakminsteru Fuleru, ovi oblici imaju vremensko-prostorne funkcije.
DNK i pčeline saće su takvog oblika iz istog razloga što je balon okrugao.
To je najefikasniji oblik koji zahteva najmanje energije.
Sam prostor ima oblik i dozvoljava samo određene konfiguracije koje se uobičajno raspoređuju kako je najefikasnije.
Ovi obrasci su najjači i najefikasniji način da se grade Arhitektonske strukture kao što su geodezijske kupole.
Logaritmički spiralni oblici dozvoljavaju biljkama maksimalnu izloženost insektima za oprašivanje, maksimalnu izloženost sunčevoj svetlosti i kiši i to im dozvoljava da voda efikasno spiralno dospe do njihovih korena.
Ptice grabljivice koriste logaritmičke spiralne oblike da uhode njihov sledeći obrok.
Letenje u spirali je najefikasniji način lovljenja.
Čovekova sposobnost da vidi kako se Akaša plesom spirale života materijalizuje je povezana sa sposobnošću života da vidi lepotu u simetriji prirode.
Pjesnik Vilijam Blejk je rekao, ,,vegetativni univerzum se otvara kao cviet iz centra Zemlje, u kojem je večnost.
Širi se od zvezda do zemaljskog omotača i tamo se srieće sa večnošću ponovo i unutra i spolja.
” Proučavanje oblika u prirodi nije nešto sto je baš poznato na zapadu, ali u antičkoj Kini, ova nauka je bila poznata kao ,,Li”.
Li oslikava dinamičan raspored i oblik u prirodi.
Ali ne misli se na oblik kao nešto statično, zamrznuto ili, nepromenljivo kao mozaik.
To je dinamični oblik od kojeg se sastoje sva živa bića.
Nervi na listu, šare na kornjači, šareni oblici na stenama su sve izrazi tajnog jezika i umetnosti prirode.
Lavirint je jedan od mnogih Li obrazaca.
Može se naći u strukturi korala, na pečurki kao što je smrčak, na kupusu, i u ljudskom mozgu.
Ćelijski oblici su još jedan čest obrazac u prirodi.
Postoji mnoštvo različitih ćelijskih struktura ali su sve slično uredno definisane njihovom svrhom i funkcijom.
Lako je biti očaran sa neprekidnom igrom oblika, ali ono što je najinteresantnije je to da su određeni arhetipski oblici uopšte utkani u strukturu prirode.
Oblik grananja je još jedan Li obrazac ili arhetipski obrazac koji se može posmatrati na svim nivoima i u svim skalama fraktala.
Na primer, neverovatna slika superkompjuterske simulacije poznata kao ,,Milenijumska simulacija” pokazuje raspodelu tamne materije u lokalnom univerzumu.
Napravljena je od strane Udruženja Maks Plank u Nemačkoj.
Tamna materija je ono što smo predhodno smatrali praznim prostorom.
To je kao nevidljivi nervni sistem koji protiče kroz univerzum.
Univerzum je bukvalno kao ogromni mozak.
Konstantno razmišlja koristeći vrstu tamne materije ili skrivene energije koju nauka tek počinje da razume.
Kroz ovu ogromnu mrežu, kreće se neizmerna energija koja stvara impuls za širenje i rast univerzuma.
Priroda stvara oblike grananja automatski kada postavimo prave uslove.
Priroda je generator umetnosti ili mašina za stvaranje lepote.
U ovom primjeru, struja se koristi da bi rasle srebrne kristalne grane.
Podnožje je prikazano usporenim snimkom dok rastu tokom nekoliko sati.
Kristali formiraju aluminijsku katodu zbog elektrolize jona od otapanja srebra nitrata.
Formacija se sama raspoređuje.
Posmatraš umetničko delo koje pravi sama priroda.
Johan Volfgang Fon Gete je rekao, ,,lepota je manifestacija tajnih prirodnih zakona koji bi inače bili skriveni od nas zauvek.
” U ovom smislu, sve u prirodi je živo, samoorganizujuće.
Kada se koristi visočiji napon grananje fraktala postaje još očiglednije.
Ovo se dešava u realnom vremenu.
U ljudskom telu, strukture i oblici slični drvetu se nalaze svuda.
Tu je, naravno, nervni sistem za koji zna zapadna medicina.
Ali u Kineskoj, Ajurvedskoj i Tibetskoj medicini meridijani energije su neophodan element da bi se razumelo kako telo funkcioniše.
,,Nadi”, ili energetski meridijani formiraju strukture slične drveću.
Ispitivanja nakon smrti neće otkriti čakre i nadi, ali to ne znači da oni ne postoje.
Moraš usavršiti sredstva koja koristiš da posmatraš.
Moraš prvo naučiti da utišaš svoj um.
Samo tako ćeš ove stvari prvo posmatrati u sebi.
U teoriji električnih kola, što je manji otpor u žici, lakše se prenosi energija.
206 00:20:15,320 –> 00:20:18,399 Kada se neguje smirenost u meditaciji stvara se stanje bez otpora u tvom telu.
Prana, ili či, ili unutrašnja energija je jednostavno tvoja unutrašnja živost.
Šta osećaš kada dovedeš svoju svesnost u tijelo.
Suptilne žice u tvom tijelu koje nose Pranu, nadi, su u mogućnosti da pokreću više i više energije kroz čakre.
Tvoje povezivanje postaje jače što ga više koristiš, dok dozvoljavaš energiji da protiče.
Na sta god se usmjeri svijest, či, ili energija počinje da teče i fizičke povezanosti cvetaju.
u mozgu i nervnom sistemu, fizički obrasci povezivanja se utvrđuju ponavljanjem.
Obraćajući pažnju konstantno na unutrašnjost i smanjivanje otpora prema senzacijama koje doživljavaš, uvećavaš svoj kapacitet energije.
U Taoizmu, jin jang simbol predstavlja međusobno prožimanje spiralnih sila prirode.
Jin jang nije dvoje i nije jedno.
Antički koncept ,,hara” je predstavljen vrtlogom jin jang spirale.
To je centar moći smešten u stomaku ispod pupka.
Hara bukvalno znači more ili okean energije.
U Kini, hara se zove donji dantijen.
U mnogim oblicima Azijskih borilačkih veština, za borca sa jakom harom se smatralo da je nezaustavljiv.
U tradiciji samuraja jedan oblik ritualnog samoubistva ili Sepuku je bio hara-kiri, koji je često pogrešno izgovaran ,,heri kiri”.
Što znači rasporiti nečiju haru i tako preseći nekome Kanal či-a ili energije.
Kretanje iz ovog centra stvara temeljne graciozne pokrete koji se ne vide samo u borilačkim veštinama, veći i među velikim igračima golfa, trbušnim plesačicama, i pri okretanju Sufi derviša.
Njegovanje svesti, disciplinovane i fokusirane na jednu tačku, je suština hare; staloženost u centru uragana.
To je unutrašnji instinkt povezan sa izvorom energije.
Osoba sa dobrom harom je povezana sa Zemljom i sa intuitivnom mudrošću koja povezuje sva bića.
Pratiti unutrašnji glas, ,,hara de kanganasi” znači zaroniti u unutrašnju mudrost.
Antički australijski Aboridžini su se koncentrisali na isto polje ispod pupka, gde velika zmija duge leži sklupčana.
Ponovo je predstavljena evolucionarna energija ljudske vrste.
Nije slučajno što u hari počinje novi život.
Trbušni nervni sistem, za kojeg se nekad kaže da je mozak u stomaku, je sposoban da održi složenu matricu veza slično mozgu u glavi, sa sopstvenim neuronima i neurotransmiterima.
Može da djeluje samostalno, što znači sa sopstvenom inteligencijom.
Može se reći da je mozak u stomaku fraktalna verzija mozga u glavi, ili je možda mozak u glavi fraktalna verzija mozga u stomaku.
Zdrav medvjed ima jaku haru.
Kada medvjed zna gde da se nahrani biljem, prati kretanje či-a kroz svoja čula, koja su smještena u hari, ili stomaku.
To je medvjedova veza sa mestom za odmor, mestom u izvornim tradicijama odakle dolazi svo znanje – spirala života.
Ali kako su antički narodi znali za spiralu ako moderna nauka tek sada počinje da prepoznaje njen značaj? Pitaj pčele, one nisu zaboravile kako da vole.
Pčele imaju posebnu vezu sa izvorom kao deo simbiotičkog sistema koji pomaže lepoti i raznovrsnosti da cveta.
One su most između makrokosmosa i mikrokosmosa.
Postoji jedan centar koji povezuje sve, košnica uma ako želite.
Kao otvoreni mozak, košnica šalje svoje snove u svet da se manifestuju.
U prirodi mnoga bića znaju kako da se ponašaju skladno, da se kreću u jednom duhu, jednom pravcu.
Ali nisu sva korisna drugim vrstama oko njih.
Na primer, skakavac će pojesti sve na svom putu.
Skakavac nema izbora sem da se ponaša kao skakavac.
Nikada neće praviti med i oprašivati biljke kao pčela.
Ponašanje skakavca je kruto, ali ljudsko je jedinstveno u tome što možemo da se ponašamo kao pčela ili kao skakavac.
Slobodni smo da menjamo i manipulišemo načinima na koje smo u interakciji sa svetom.
Možemo da postojimo u simbiozi ili kao parazit.
Danas ljudi pokušavaju da razumeju spiralu racionalnim umom ali nikad nas nije razmišljanje povezivalo sa spiralom života.
Uvjek smo bili povezani.
Razmišljanje je ono što nas drži u iluziji odvojenosti u našim sopstvenim identitetima.
Razmišljanje JESTE kreacija odvojenosti.
Iskustvo ograničenosti.
Što se više usklađujemo sa mislima, to se više odmičemo od izvora.
Antičke kulture koje su se manje fokusirale na misli, usklađivale su se sa spiralom na direktniji i ličniji način, nego danas.
U antičkoj Indiji, Kundalini predstavlja unutrašnju energiju koja se kreće u obliku zmije ili spirale uz kičmu.
U antičkoj tradiciji jogija Indije, unutrašnji svetovi ljudi u to vrijeme se mogu uporediti sa kulturama koje su se koncentrisale na haru.
Ravnoteža spirale sa mirnoćom tvoje prisutne svesnosti jeste usklađivanje sa tvojim punim evolucionarnim potencijalom.
Cvetanje u jedinstveno višestruko aspektovano biće koje si kreiran da budeš.
,,Ida” – ženski ili mesečev kanal je povezan sa desnom hemisferom mozga i ,,pingala” muški ili sunčev kanal je povezan sa levom hemisferom mozga.
Kada su ova dva kanala u ravnoteži, energija teče do trećeg kanala, Sušumna, duž centra kičme, daje energiju čakrama i otključava puni evolucionarni potencijal osobe.
Reč ,,čakra” je antička reč Sanskrita koja znači točak energije.
Kundalini nije ništa manje od prvobitne spirale koja plesom dovodi ljudski život u postojanje.
To je drugačiji raspored energije koju normalno razumemo.
Kao most između ,,Velike materije” do najsuptilnijih energija.
Ti si taj most.
Kundalini nije energija koja se može forsirati voljom, naporom i neslogom.
Analogna je rastu cveta.
Sve što možemo da uradimo kao dobri baštovani je da pripremimo zemlju i prave uslove, i pustimo da priroda preuzme svoj tok.
Ako forsiraš cvet da se otvori pre vremena, uništićeš ga.
Raste sa sopstvenom inteligencijom, sa sopstvenim smerom organizacije.
Ego uma koji je fokusiran na spoljašnji svet je ono što te sprečava da iskusiš svoju istinsku unutrašnju vibracionu prirodu.
Kada se svesnost okrene ka unutra, postaje kao zraci sunca i unutrašnji lotus počinje da raste.
Kako se Kundalini budi unutar bića, čovjek počinje da vidi tragove spirale u svim stvarima.
U svim oblicima unutra i spolja.
Ova spirala je veza između naših unutrašnjih i spoljašnjih svetova.