Каменчићи
Бели камен
Песма о путу, Николас Греко
Теби то могу рећи. Ова песма садржи тајну. И зато што је то тајна, нећеш моћи да је прочиташ. Тајна је твоје име; твоје право име, твоје једино име. Ово име оживљава када га упознаш. Даје смисао животу. Диктира ти смисао твог живота.
Ово име је написано на белом камену. Тај бели камен је у бунару. Тај бунар није у твојој глави. Он је на путу без краја.
Али ћеш ми рећи да си већ видео бунаре и да си тамо видео само воду коју си већ попио. А чак и да је тамо био камен, како бих га узео?
Идећи тамо. Спуштајући се. Уздижући се. Тај бунар се зове бол. Бунари које си до сада срео садржали су мутно воду или нису садржали ни кап.
Бунар сусрета твог имена постоји. Он те чека. Ако је вода у њему мутна и прљава, то је зато што је небо узбуркано, замућено, и не дозвољава да се види дно где лежи бели камен.
Зато сачекај… Не очајавај. Буди стрпљив док се вода не смири. Онда ћеш уочити дно бунара и почећеш да видиш шта ЈЕСТ.
Ако је бунар сув, ипак будите стрпљиви, сачекајте још и молите се још, до доласка кише која ће напунити бунар до врха.
Твој бунар ће бити напуњен водом какву никада раније ниси пио; бистрој, провидној, освежавајућој. Па пиј, пиј, пиј.
Знаћеш да нема више шта да се пије када у дну бунара угледаш бели камен. Знаћеш своје име.
Да ли вода из бунара бола доноси само бол? И не желим да патим! Дошао сам на земљу да будем срећан и иако сам понекад мислио да сам пронашао срећу, она је брзо замењена тугом и нисам више желео да патим.
Не разумем. Више не разумем. Ипак, мислио сам да знам. У ствари, нисам знао да не знам. Желео сам рај на земљи. Желео сам небо и земљу.
Желео сам да будем Бог и илузија бића. Мислио сам да могу имати и једно и друго. Тиме сам био двоје.
Нисам знао да ме то двојество дели и ствара мноштво. У мноштву сам имао више истина. Са много истина био сам бројчан. Потрага за јединством води ка усамљености; да се изгуби све за шта се верује да се поседује и што се јесте. Изгубити себе. И ако се изгубим, Он ме може пронаћи.
Оно што ће бити прочитано јесте информација. Ова информација је већ на много начина записана приступом специфичним за културе из којих потиче и за времена којој је припадала.
Данас омогућава употребљен језик приступ духовној феноменологији пропустљивији за разумевање сваког појединца, у тој мери што свакој од четири димензије људског бића враћамо његову праву вредност како бисмо реконституисали прадавног Адама, те на тај начин пронашли нашу прву стварност, наше звање, наше име.
Следеће није прича да бисте наставили да ходате у сну, већ би могла бити први позив петла на зору новог дана.