Живимо у поларизованом свету.
Живимо у све више поларизованом свету, где се различита мишљења дочекују непријатељством уместо разумевања.
А шта ако постоји другачији начин? Шта ако бисмо могли превазићи ограничења дуалистичког размишљања и приступити политици са саосећањем и јасноћом?
Нондуалитет је нешто што се остварује када директно искусимо ко смо ми изван имена и облика. Древне традиције то називају многим именима — самадхи, мокша, ослобођење, Царство Божје.
Кроз дубоко унутрашње испитивање долазимо до увида у предрасуде и привржености наших улога и наших филтера. Природно ћемо трансформисати наше разумевање политике и промовисати хармоничнији свет.
Недвојност се остварује одбацивањем идентификације са улогама које смо играли и директним буђењем наше праве природе, која је нешто што се не може описати речима или аналитички разумети.
Самадхи је буђење из заблуде да смо одвојена, независна бића, и директно сазнање да је све део јединственог целог.
Мудрост трећег зен патријарха пружа дубок увид у природу недвоједности. Он је познат по изјави: "Велики пут није тежак за оне који немају преференција."
Када ни љубав ни мржња нису присутни, све постаје јасно и нескривено. Међутим, чим направите најмању разлику, небо и земља се бесконачно удаљавају. Ако желите да видите истину, онда не заузимајте став ни за ни против било чега. Стављање онога што волите наспрам онога што не волите болест је ума.
Преференције су у корену егоа — у корену мисли "ја" — и по својој природи стварају поделе. Оне успостављају хијерархију вредности и представљају корен сваког насиља. Егоистичка мисао је по својој природи насиље, а управо преференције покрећу сукоб када се ти егоистички исходи не остваре.
Непреференција не значи апатију или равнодушност. То значи приступање ситуацијама са отвореним умом и спремношћу да се прихвати оно што јесте. То нам омогућава да ствари видимо јасније, без изобличења наших сопствених предрасуда и жеља.
Када свако одбаци своју егоистичку агенду, живот тече слободније. Неки погрешно тумаче ово учење као позив на одвојеност који може довести до равнодушности или апатије. Критичари ће рећи да је важно дубоко бринути о одређеним вредностима и залагати се за њих. Али ово је дубоко неразумевање пута пробуђења.
Када одбацимо своју егоистичку агенду и сопствене предрасуде, деловање произилази из места истинске саосећајности и љубави, уместо да се фокусира само на сопствену корист. Волети значи бити једно са.
И то је понижавање егоичког ума. Велики пут подразумева довођење обично несвесног људског егоа у свест. Ради се о препознавању дуалистичког механизма који везује осећај себе за свет форме и одржава патњу кроз те привржености.
Постоји изрека: "Ономе чему се одупирете, оно опстаје." Где год пажња иде, енергија тече. Одупирући се било чему у нашем унутрашњем или спољашњем свету, дајемо снагу егоу. Глупо је одупирати се ономе што јесте, јер оно већ јесте. Само додајемо још патње ако му се одупиремо. Први корак ка ослобођењу је да увидимо лудило одупирања нечему што већ јесте.
Био је то немачки филозоф Хегел који је рекао: "Зло лежи у самом погледу који уочава зло свуда око себе." Када себе означавамо као добре, а друге као зле, стварамо унутрашњи и спољашњи отпор и негујемо егоистичко привржење, омогућавајући сопственом егоу да ојача. Постајемо управо ономе чему се супротстављамо.
Исто тако, Јохан Волфганг фон Гете је рекао: "Човек у свету види оно што носи у срцу." Све и свакога кога одгурнете постаје извор унутрашње борбе — једна врста сенке унутар вас која ће вас наставити да прати све док не упалите светлост свести.
Уместо да покушавате да елиминишете људе и ствари које су непријатне, ви их прихватате — не дајући им контролу, већ дочекујући их са отвореношћу и разумевањем. Кроз ово прихватање, они губе своју моћ над вама, претварајући се у енергије до којих можете да приступите и које можете да разумете. Они постају природан део пуног искуства свесног, живог и присутног бића.
На овај начин сви аспекти вашег бића поново се уједињују, усклађујући се у јединствену целину.
Не видимо ствари у свету онакве какве јесу; видимо их онакве какви јесмо. Када променимо себе, мењамо свет који доживљавамо. Емоционална и духовна зрелост подразумева поновно повезивање сваког дела себе, без игнорисања, порицања или скривања било чега — омогућавајући истинску целовитост.
Беспатна стаза ка ослобођењу за све јесте да сваки појединац упозна себе и, пробудивши се у својој истинској природи, увиди ту истинску природу у свакоме и у свему.