Основне медитације из Самадхи центра
Део 2 – Сметње
Људи често постану фрустрирани када се појави препрека и помисле да нешто погрешно раде у медитацији. Важно је разумети да се препреке манифестују зато што правилно радите.
Оне су неопходан део ископавања дубљих нивоа ума. Пракса није да покушавате да се ослободите сметњи, већ да успоставите исправан однос према њима. Сваки пут када покушате да се ослободите нечега у медитацији, само ћете створити више одбојности, више активности у уму и више патње.
Пракса је увек да се све пусти БЕЗ ОБЗИРА НА ТО КАКВО ЈЕСТЕ. Али често не схватамо шта ЈЕСТЕ јер је то несвесно. Понекад је техника користан алат за продирање у дубље слојеве ума. Пракса остајања једнотачковито усредсређеног на објекат медитације, на дах, увек подразумева равнодушност према свему што се појави.
Али понекад ће једна или више препрека наставити да вас одвлаче, до те мере да постајете потпуно неспособни да останете са објектом медитације или да будете смирени. Бољ бол може бити толико упоран да заправо постане ваш предмет медитације, без обзира да ли то желите или не. Или ће вас можда екстремна поспаност или замућеност, односно магновеност ума, спречити да будете присутни. Можда су ваши мисли толико упорни да већину времена будете изгубљени у мислима и маштаријама.
Ако је једна од препрека потпуно преузела вашу способност да се фокусирате на дах, то је у реду, то се дешава. Признајте да се то догодило и признајте да је то постао ваш нови предмет медитације. Прихватите то и останите смирени у вези с тим. Бол, умор или мисли могу преузети вашу праксу медитације само ако у њима постоје несвесни аспекти.
Права медитација никада није бављење било каквим деловањем. Она је, напротив, продирање у или сведочење онога што ум већ ради, чинећи несвесне процесе свесним. Пракса је да останете присутни у ономе што јесте и да останете нереактивни. То значи да остајете смирени, у стању дубоког предавања или дубоке унутрашње неотпорности, свесни сензација на најсуптилнијем нивоу, пре размишљања, пре формирања преференције "ово уместо онога".
Истински однос према свему што се појави у медитацији заправо је да то не видите као проблем или препреку, већ једноставно као део феномена медитације, да све феномене видите као у основи празне. … да немате никаквог улагања ни у шта, ни на један ни на други начин.
Его или структура ја-а састоји се од мисли и осећања која обично карактеришемо као добра или лоша. Его је збир преференција које нису ништа друго до резултат непотпуних искустава која су ускладиштена у несвесном као успомене. Его је збир повезаности у уму и телу. Где год постоји преференција, постоји егоичко ја, а самим тим и патња. Патња је природа ја због пролазне природе свих феномена за које се ја држи.
Усмеравамо нашу пажњу и енергију даље од перцепција и сећања која чине ја, како бисмо се фокусирали на сирову сензацију. Када задржимо пажњу на нивоу сирове сензације, нови неурони се активирају и међусобно се повезују. Ово преспојавање ствара другачији начин интеракције са светом. Почињеш да гладујеш старе везе и ствараш нове везе које су суптилније, пре означавања. … доживљаваш стварност као игру енергије и живости, а истовремено се не поистовећујеш са појавама као делом себе.
Енергија или прана која се кретала у старом ожичењу постаје доступна за ваше искуство живота у садашњем тренутку, а старо ожичење почиње да се буни, да губи енергију и умире. Сметње се манифестују као једна врста унутрашњег трења између старог и новог ожичења, и то трење је неопходно да би се догодила унутрашња алхемија.
Присуством и свесношћу најсуптилнијих могућих сензација у стању непопуштања према свим појавама, процес преспојавања се одвија аутоматски. Може се описати као самоусмерена неуропластичност – процес којим управља истинско ја, непосредно или безусловно ја. Ви који сте са тим идентификовани не контролишете овај процес. Ова реорганизација можданих веза захтева време. Баш као што неко ко је кратко вежбао клавир не може да очекује да свира као виртуоз, тако неко ко није вежбао медитацију и није завршио неопходну реорганизацију не може да очекује ослобођење одједном.
Може се доживети искуство пробуђења, увиђајући своје право ја, али ум и тело морају бити прочишћени да би пробуђена свест могла трајно да у њима борави. У супротном, човек ће се једноставно вратити старим обрасцима понашања. Ваши обрасци ће се мењати у директној вези са количином медитације коју практикујете, … количином условности са којом сте се поистоветили, коју би се такође могло назвати вашом кармом, и степеном у којем сте савладали присуство у стању континуиране неотпорности према ономе што је увек.
Ово унутрашње ожичење може полако да се мења. Понекад се може чинити да иде брзином ледника, док у другим тренуцима може изгледати да напредује брзо. Наставите да вежбате са стрпљењем и упорношћу, без тога што бисте Самадхи поставили за циљ или предмет интересовања ума. Једноставно прихватите оно што ЈЕСТ. Дозволите бол, осећања, умор – чак и патолошко размишљање. Што потпуније то дозволите, то ће брже настати и проћи.
Не чините циљем распршивање препреке. Морате заиста дозволити да буде онаква каква јесте, без икаквог очекивања да ће се променити. Тренирате ум да буде смирен, … нереактиван, … да перципира стварност на најдубљем чулном нивоу – пољу промена, … пољу пране или унутрашње енергије. Размотрићемо три најчешће препреке: бол, поспаност и прекомерно размишљање. Сличан приступ се може применити на било коју препреку или појаву која се појави.
Са сваким примером можемо почети да разумемо како можемо продрити феномен својом свешћу посматрајући његова различита скривена својства и компоненте. Почнимо са примером бола. Нормално, бол може бити привремено одвраћање пажње, а пракса је да се вратите на дах. У екстремном случају, ако бол постане ваш предмет медитације без ваше воље, онда прихватите да је он ваш предмет медитације. Ово је прилика да својом свешћу дубоко продрете у његове променљиве карактеристике.
У почетку се може чинити само као зид бола, али ако заоштрите ум, открићете да је бол заправо збир различитих карактеристика које су биле несвесне. Понекад људи почињу да померају тело, да се крећу или раде мале вежбе истезања у покушају да побегну од бола. То брзо ствара образац одбојности у уму и само погоршава бол. Важно је разликовати продуктивну и непродуктивну бол.
Већина бола који се јавља током медитације је бол повезан са уобичајеним обрасцима ума. То је бол у који желите да уђете и научите да останете смирени. Овај тип бола обично брзо нестаје када устанете са јастука. Непродуктивна бол је озбиљнија, можда је у вези са повредом или неком врстом екстремног бола, који може оштетити нервни систем ако покушате да га превазиђете. Медитација је о срећном путу – желите да изађете из зоне комфора и померате своје границе, али не да оштетите себе или нервни систем.
Постоји време за мировање, време за снажну одлучност да се не померате, и време да будете нежни према себи. Покушајте да препознате средњи пут. Прво ћемо уклонити реч "бол", која има негативну конотацију. Уместо тога, називаћемо га осећајем. Ослободите се свих ознака које преносе преференцију или суд. Овај језик суђења држи нас закључаним у оквиру ограничене жеље и одбојности.
Посматрајте сензацију у свом телу. Сазнајте… да ли је сензација оштра или тупа? Да ли се оштрина или тупост мења током времена? Да ли се интензитет сензације мења? Да ли пулсира или куца? Да ли је статична или континуирана? Ова запажања су неутрална, …неоптерећена било каквом пристрасношћу или суђењем. Посматрајте, … научно. Ви само сведочите. Сазнајте, да ли постоји топлота, осећај сагоревања? Или постоји хладноћа? Одредите тачну локацију осећаја у телу и сва подручја у телу која могу бити повезана са тим осећајем.
Да ли се ове локације крећу или су стационарне? Да ли се области осећања шире? Да ли се шире полако или брзо прескачу? Да ли изгледа да је консолидовано на једном месту… непокретно? У грубој сензацији, да ли постоји трњење или суптилна енергија унутар ње? Да ли дође до контракције у даху када се сензација појави? Да ли постоји суптилно или не тако суптилно одбијање, одбацивање у неком дубоком делу вашег бића? Да ли долази до контракције мишића? Да ли се нечему држите... штитећи нешто?
Останите уз поље промене. Посматрајте променљиве квалитете и карактеристике вашег непосредног чулног искуства. Прожемите грубу, згуснуту сензацију, испуните је својом свешћу. Не будите привржени ономе што тело осећа. Не будите привржени појединачним сензацијама, већ останите са целим пољем променљивих феномена. Посматрајте саму промену, схватајући да је сваки појединачни феномен нетрајан, да настаје и нестаје.
Исти приступ се може користити и за поспаност или менталну поспаност која је обузела вашу медитацију. Посматрајте карактеристике поспаности. Оштрите своју свест да уочите суптилности. Ослободите се речи "поспаност" и само посматрајте осећај. Можда осећате притисак или тежину око очију. Можда је ваш став помало спуштен. Тело може да се осећа тешко. Можда постоји санљивост или замућеност ума. Продружите у ту маглу. Прожемите је. Осветлите је. Испуните је својом свесношћу. Не одбацујте је. Видите је јасно таквом каква јесте.
Да ли ове сензације у неким тренуцима јачају, а затим слабе у другим? Да ли се дисање мења када се ове сензације појаве? Наставите да посматрате поље променљивих феномена са јасном, живописном свесношћу и дубоким предањем ономе што јесте. Ваша медитација ће бити живописна ако сте присутни. Искусите овај изванредни закон природе: када не реагујете, када ништа не означавате, посматрајући стварност на најсуптилнијем нивоу, ова унутрашња алхемија се одвија.
Осећања која се јављају у телу не морају да изазивају патњу. Ово је откриће. Ово је радикална промена стварности. Али будите стрпљиви. Радите марљиво. Један од највећих изазова у медитацији је мајмунски ум, заузет ум. Нормално је да ум лута и да ћете га враћати на дах. Чак и када је ум веома заузет, кад год је то могуће, користите дах као објекат медитације. Али поново, у екстремним случајевима ово није могуће и чиниће се као да је ум потпуно преузео контролу. Ако је ум неуморан у производњи мисли до те мере да уопште не можете да посматрате дах, онда прихватите да су мисли postale ваш предмет медитације.
Постоји много начина да своје несвесне мисли доведемо у свест. Ево једне такве праксе: једноставно сачекајте да се појави следећа мисао. Будите као мачка која гледа у рупу да би се појавио миш. Када се мисао појави, приметијте да ли је она визуелна слика, да ли је звучна мисао или комбинација оба. Све мисли су или визуелне, или звучне, или комбинација обеју. Ово важи и за будно стање и за сан. Ако се не појављује ниједна мисао, једноставно будите свесни да се мисао не појављује.
Визуелна мисао је слика или призор који се појављује у вашем уму. То може бити особа, место или ствар. Аудитивна мисао је као саморазговор, унутрашњи дијалог у глави. Понекад ће мисао бити мутна, нејасна, неформирана или не сасвим свесна. Можда ће бити тешко схватити шта она тачно јесте. Само дајте све од себе да будете свесни да ли је визуелно, аудиторно или и једно и друго.
Или, да ли у том тренутку не настаје ниједна мисао. Важно је прецизно разумети шта подразумевамо под мислима. Овде користимо речи мисли, перцепције и сензације на веома прецизан, посебан начин, који је јединствен за праксу медитације. У учењима Буде пет сканда, пет агрегата, описују аспекте ума на које се позивамо.
Прва сканда је "рупа", што је једноставно физички облик или тело. Сензација настаје на рупи, на телу. На пример, док медитирате, можете бити свесни осећаја печења – сама сензација настаје на телу. То је голи феномен, ваша унутрашња живост или унутрашња енергија, која настаје и нестаје на телу пре формирања мисли, пре било каквог назива или дефиниције. Ово се зове "ведана", други сканда, основни ниво чулне свести. Овде желимо да задржимо нашу пажњу.
Трећа и четврта сканда су места где настају најпостојанији слојеви Маје и илузије. Следећа фаза, фаза перцепције, јесте она у којој перципирамо "ствари". У овој фази бисмо могли рећи да постоји осећај пецкања у колену. Постоји нешто што се зове бол у колену. То је "сањна", трећа сканда, која је спознаја или идентификација одређене посебне ствари.
Коначно, долази до покретања "санкара" — четврте скандхе, условљеног узорака навикнутог одговора ума који се заснива на нечијим дефиницијама и уверењима. Овде држимо жељу и одбојност. У случају бола, имамо одбојност према болу. Жеља и одбојност увек су повезани са доживљеним успоменама, мишљењима и дефиницијама које појединац има.
Ум може да се држи за успомену на време када сте трчали и повредили колено или можда сте имали операцију; може постојати прича повезана са коленом. Ваш ум би могао рећи: "Опет ово". Могао би рећи: "Ова бол ми квари медитацију." Мисли о колену увек су у облику речи и идеја или могу бити визуелне слике или и једно и друго. То је оно што називамо мислима, које су одвојене од сирових сензација и перцепција колена као посебне ствари.
Још један пример: док медитирате, може се појавити мирис који је сензација. На нивоу ведане, друге сканде, он није ни добар ни лош. То није одређени мирис, то је сирова сензација. Када осетите мирис, ваш ум га може означити као мирис цвета. То је трећа сканда, сањна. На крају, мирис може покренути мисао засновану на нечијој преференцији, што је образац навике ума, санкара.
Можда ваш ум генерише слику цвета или можда имате позитивно сећање на бакину башту. Или може изазвати негативан дијалог о томе како простор за медитацију треба да буде без мириса. Да ли се мирис доживљава као добар или лош зависи од предрасуда и идеја које имате у уму. Мирис сам по себи, на нивоу ведане, је неутралан. Дакле, укратко, осећај мириса је једна ствар, ментално означавање је друго, а жеља и одбојност, односно предност заснована на вашим уверењима, је треће.
Почните да посматрате ове процесе како бисте могли јасно да разликујете своје мисли од перцепција и сензација. Учините своје мисли јасним и свесним. Свест о првих четири скандаха назива се виннана, што је пета скандаха. Вежбањем можете почети да доживљавате не само променљиво поље феномена, већ и да схватите себе као свест која посматра. Препознајте два царства дуализма: променљиво царство феномена и непроменљиву непокретност или свест, само сазнање.
Док посматрате поље промена, уочите свест која је изван осећања, изван размишљања, изван онога што тело ради. Још једна техника која вам може помоћи да несвесне обрасце размишљања учините свесним јесте да приметите карактеристике мисли у погледу њиховог садржаја. Овде ми свесно обављамо задатак означавања и идентификовања, што се обично аутоматски ради од стране несвесног ума.
Сачекајте да се појави следећа мисао. Можда је то сећање на нешто из прошлости, као што је догађај, или је можда препричавање догађаја из вашег дана, поновно пуштање разговора из прошлости. Само себи забележите: "сећам се" или "присећам се", или једноставно "прошлост". Означите је као "прошлост" без улажења у причу. Као научник, ви само означавате, само посматрате оно што јесте. Не удовољавајте уму нити се заокупљајте дијалогом ума.
Можда је мисао која се јавља везана за будућност, као што су планирање или замишљање, бринуће или жеље. Само себи забележите: "планирање" или "будућност". Можда је мисао више као маштање, фантазирање или ум који ствара причу. У том случају означите га као "фантазирање" или "сањарење". Можда ум анализира, нешто схвата. Онда забележите да ваш ум "анализира". Можда је мисао нејасна или није у потпуности формирана. У том случају означите је као "нејасну мисао" или "неодређену". Наставите да посматрате мисли на овај начин.
Овде користимо ум да посматра ум. Као што се трн вади трном, тако да можемо дубље заронити у несвесне обрасце понашања ума и изнети оно што је скривено у већу свест. Овај приступ је веома користан када препреке постану екстремне. Користите га док се препрека или груба, згуснута појава не раствори довољно да се можете вратити даху као објекту медитације.
Постоји још неколико уобичајених препрека које ће се вероватно појавити у вашој пракси. Блажени осећаји или пријатне сензације могу бити подједнако препрека као и бол. Када почнете да се пуштате и дубоко се предајете, енергија која је ишла у старе обрасце осетиће се као присутна и то може бити прилично пријатно. Можете доживети мир, спокојство или чак екстазу. Када се ја с почне топити са предметом медитације, може се доживети слободан ток осећања или унутрашње енергије, унутрашње живости.
Можете то назвати унутрашњим светлом или "праном". Каквим год именом га назвали, ум ће вероватно створити жељу за тим осећањима и искуствима, и чим се ухвати за пријатно осећање, обично ћете га изгубити јер је задовољство произишло из одмора на месту без хватања. Приметите да ли ум игра ту игру.
Ум је паметан... он ће се предати до одређене тачке како би осетио ослобођење, осетио пријатно осећање, али корен Санкаре никада није ослобођен, због хватања и ума који настоји да контролише и поседује. Тако уживате у малој пријатној сензацији, а затим се бол враћа, и настављате да играте ту игру у бескрајном циклусу. Ако то радите, то није медитација, то је само игра коју је ваш ум научио да игра.
Права медитација је немање преференција према било којој сензацији, посматрање на најдубљем нивоу свести без означавања било чега као доброг или лошег. Не привезујте се ни за једно осећање, ни за једно искуство, ни за једно стање свести. Не желите Самадхи, јер је Самадхи остварење себе које је изван жеље и одбојности, изван ума. Приметите да ли ваш ум игра неку игру. Приметите да ли ваш ум на било који начин манипулише вашом медитацијом.
Емоције се могу појавити током медитације. Емоције су једна врста комбинације мисли и осећања. Повезане су са телесним осећањима, али и са успоменама и искуствима. Третирајте их на исти начин као и сваки феномен. Проникните у карактеристике емоције, посматрајте карактеристике свих мисли које се појављују уз њих, чинећи несвесне аспекте свесним и посматрајући поље промене на кореном нивоу.
Уђите у њих са продорном свесношћу и дубоко се предајте, дозвољавајући им да се у потпуности појаве и нестану у телу. На крају, ум може манипулисати праксом медитације очекујући да се нешто догоди. Понекад људи чују за искуства других медитатора, читају о јогинима и мудрацима из прошлости, читају или чују за Самадхи и очекују или желе да се деси нешто драматично.
Ум може покушати да створи нека искуства, очекујући да се небеса отворе, да има неку визију или да нека енергија дође. Ослободите се свих очекивања, све су то само идеје у уму. Увек седите са почетничким умом, као да ништа не знате о медитацији. Седите са умом који је отворен као небо и посматрајте како мисли долазе и одлазе као облаци.
Седи не само као да ништа не знаш о медитацији, већ као да уопште ништа не знаш. Нека сви слојеви ума буду провидни као да чак и не знаш шта су сензације. Као да си се појавио у људском телу први пут управо у овом тренутку. Ова пракса може да вам открије истину – да нема суштине у мислима и сензацијама које чине ја. Структура ја је у крајњем ефемерна, празна, пролазна и стално се мења.
Следећих 25 минута биће у тишини, а почетак и крај медитације биће означени звоном. Наставите да се фокусирате на дах као објекат медитације, како је описано у вођеној медитацији, део 1. Када се појавију препреке, сада имате технике да по потреби продрете дубље у несвесне карактеристике, увек се на крају враћајући даху као објекту медитације.