Спирала

Унутрашњи светови, спољашњи светови видео транскрипти

Део 2, Спирала

Изједначавање моћи спирале са мирноћом ваше сведочеће
свести значи усклађивање са вашим пуним еволуцијским потенцијалом.

Питагорејски филозоф Платон је загонетно наговестио да постоји златни кључ који уједињује све мистерије универзума. То је тај златни кључ на који ћемо се изнова и изнова враћати током нашег истраживања. Златни кључ је интелигенција логоса, извор прапочетног ОМ. Могло би се рећи да је то ум Божји. Нашим ограниченим чулима посматрамо само спољашњу манифестацију скривене механике самосличности. Извор ове божанске симетрије је највећа тајна нашег постојања. Многи од најзначајнијих мислилаца у историји, као што су Питагора, Кеплер, Леонардо да Винчи, Тесла и Ајнштајн, дошли су до прага мистерије. Ајнштајн је рекао: "Најлепша ствар коју можемо доживети јесте мистерија. Она је извор сваке праве уметности и науке. Онај коме је ова емоција страна, који више не може да застане у чуду и стоји задивљен, готово је мртав. Његове очи су затворене."
Налазимо се у положају малог детета које улази у огромну библиотеку испуњену књигама на многим различитим језицима. Дете зна да су те књиге неко написао. Не зна како. Не разуме језике на којима су написане. Дете слабо слути на неки тајанствени поредак у распореду књига, али не зна шта је то. То је, чини ми се, став чак и најинтелигентнијег човека према Богу. Видимо свемир чудесно уређен и послушан одређеним законима. Наш ограничени ум не може да схвати тајанствену силу која помера сазвежђа. Сваки научник који дубоко загледа у универзум и сваки мистик који дубоко загледа у себе, на крају се суочава са истом ствари: Првобитном спиралом.
Хиљаду година пре изградње древне опсерваторије у Стоунхенџу, спирала је била доминантан симбол на Земљи. Древне спирале могу се наћи у свим деловима света. Хиљаде оваквих древних спирала могу се наћи широм Европе, Северне Америке (Нови Мексико, Јута), Аустралије, Кине, Русије и практично у свакој домородачкој култури на Земљи. Древне спирале симболизују раст, експанзију и космичку енергију утелотворену у сунцу и небесима. Спирални облик одражава макрокосмос самог свемира који се одвија. У домородачким традицијама спирала је била енергетски извор, Првобитna Мајка. Неолитске спирале у Њугрејнџу, Ирска, датирају од пре пет хиљада година. Оне су пет стотина година старије од Велике пирамиде у Гизи и подједнако су загонетне за савремене посматраче.
Спирала потиче из доба када су људи били више повезани са Земљом, са циклусима и спиралама природе. Време када се људи мање идентификовали са мислима. Спирала је оно што ми доживљавамо као обртни момент универзума. Прана, или креативна сила, увија Акашу у континуум чврстих облика. Налазе се на свим нивоима између макрокосмоса и микрокосмоса, од спиралних галаксија до временских система, до воде у вашој кади, до вашег ДНК, до директног искуства ваше сопствене енергије. Првобитna спирала није идеја, већ оно што чини све услове и идеје могућим.
Разне врсте спирала и хелица могу се наћи у целом природном свету. Пужеви. Морски кораљи. Паучји мреже. Фосили. Репови морских коња. И шкољке. Многе спирале које се појављују у природи могу се посматрати као логаритамске спирале или спирале раста. Како се крећете од центра, спирални делови експоненцијално постају већи. Као Индраова мрежа драгуља, логаритамске спирале су самосличне или холографске, тако да се карактеристике сваког дела одражавају у целини.
Пре 2400 година у античкој Грчкој, Платон је континуирани геометријски однос сматрао најдубљом космичком везом. Златни пресек, или божанска пропорција, био је највећа тајна природе. Златни пресек се може изразити као однос A + B према A, који је исти као однос A према B. За Платона, душа света спаја све у једну хармоничну резонанцу. Исти петоугаони образац који постоји у морској звезди или у кришки бамије може се видети у путањи планете Венере нацртаној на ноћном небу током осам година. Разумљив свет облика горе и видљив свет материјалних предмета доле, кроз овај принцип геометријске самосличности. Од самосличних спиралних образаца брокуле романеско до руку галаксија, логаритамске спирале су свеприсутан и архетипски образац. Наша галаксија Млечни пут има неколико спиралних руку које су логаритамске спирале са коракром од око 12 степени.
Што је већи корак спирале, то су завоји ужи. Када посматрате биљку како расте у видео снимку убрзаног времена, сведочите како она игра са спиралом живота. Златна спирала је логаритамска спирала која се шири спољашњим множитељем златне пропорције. Златни пресек је посебан математички однос који се изнова и изнова појављује у природи. Шара која је видљива прати оно што називамо Фибоначи серијом или Фибоначи низом. Фибоначи серија се одвија тако да је сваки број збир претходна два броја.
Немачки математичар и астроном Кеплер је открио да су самосличне спиралне шеме видљиве у начину на који су листови распоређени на стабљикама биљака. Или у распореду цветића и латица цвећа. Леонардо да Винчи је запазио да је размак између листова често спиралан. Ови обрасци се називају "филотаксички" обрасци или обрасци распореда листова. Филотаксички распореди могу се видети у самоорганизујућим нуклеотидима ДНК и у свему, од породичних стабала размножавајућих се зечева, преко шишарки и кактуса, до пахуља и у једноставним организмима као што су дијатомеје. Дијатоме су једна од најчешћих врста фитопланктона; једноћелијски организми који обезбеђују храну за безбројне врсте у целом ланацу исхране.
Колико математике треба знати да би се било сунцокрет или пчела? Природа не консултује катедру за физику да би узгајала брокулу. Структурирање у природи дешава се аутоматски. Научници у области нанотехнологије користе термин самосклапање да опишу начин на који се формирају комплекси, као што је случај у почетној шестоугаоној фази формирања ДНК. У инжењерингу нанотехнологије, угљеничне наноцевчице се састоје од сличног распореда материјала. Природа овакву геометрију прави изнова и изнова, без напора. Аутоматски. Без калкулатора. Природа је прецизна и изузетно ефикасна. Према речима чувеног архитекте и аутора Бакминстера Фуллера, ови обрасци су функција временског простора.
ДНК и саће су облика који јесу из истог разлога због којег је мехур округао. То је најефикаснији облик јер захтева најмање енергије. Простор сам по себи има облик и дозвољава само одређене конфигурације материје, увек се враћајући ономе што је најефикасније. Ови обрасци су најјачи и најефикаснији начин за изградњу архитектонских структура као што су геодетске куполе. Обрасци логаритамске спирале омогућавају биљкама максималну изложеност инсектима за опрашивање, максималну изложеност сунчевој светлости и киши и омогућавају им да ефикасно усмеравају воду ка својим коренима у спирали. Птице грабљивице користе образац логаритамске спирале да улове свој следећи оброк. Летење у спирали је најефикаснији начин лова.
Способност да се види спирала живота како плеше Акашу у материјални облик повезана је са способношћу да се у природи уочи лепота и симетрија. Песник Вилијам Блејк је рекао: "Растини универзум се отвара као цвет из центра Земље, у којем је вечност. Он се шири од звезда до прозаичне љуске и тамо поново сусреће вечност и изнутра и споља."
Проучавање образаца у природи није нешто што је на Западу веома познато, али у древној Кини ова наука била је позната као "Ли". Ли одражава динамички поредак и образац у природи. Али то није образац који се доживљава као нешто статично, замрзнуто или непроменљиво, као мозаик. То је динамички образац утелотворен у свим живим бићима. Артерије листова, ознаке на корњачи и венасте шаре на стенама су изрази тајног језика и уметности природе. Лавиринт је један од многих Li образаца. Налази се у коралним структурама, печуркама као што је смрчка, купусима и у људском мозгу. Ћелијски образац је још један уобичајен образац у природи. Постоји безброј различитих ћелијских структура, али све имају сличан поредак дефинисан својом сврхом и функцијом. Лако је бити очаран сталном игром облика, али оно што је најзанимљивије јесте да се чини да су одређени архетипски облици уткани у саму ткиво природе.
Огранак шаблон је још један Li шаблон или архетипски шаблон који се може уочити на свим нивоима и у свим фракталним скалама. Узмите, на пример, ову невероватну слику симулације суперрачунара познате као "миленијумски рад" која показује расподелу тамне материје у локалном универзуму. Направило ју је Друштво Макс Планк у Немачкој. Тамна материја је оно што смо раније сматрали празним простором. Она је као невидљив нервни систем који провија кроз цео универзум. Свемир је буквално као огроман мозак. Он непрестано мисли користећи врсту тамне или скривене енергије коју наука тек почиње да разуме. Кроз ову огромну мрежу креће се несагледива енергија, обезбеђујући замајац за експанзију и раст свемира. Природа аутоматски ствара разграната облика када успоставимо праве услове. Природа је машина која генерише уметност или покретач који ствара лепоту. Овде се електрична енергија користи за раст сребрних кристалних грана. Снимak је убрзан јер оне расту током неколико сати. Кристали се формирају на алуминијумској катоди док се јони таложе из раствора сребрног нитрата.
Формирање се самоорганизује. Видите уметничко дело које је створила сама природа. Јохан Волфганг фон Гете је рекао: "Лепота је манифестација тајних природних закона који би нам иначе заувек остали скривени." У том смислу, све у природи је живо и самоорганизује се. Када се користи виши напон, фрактално гранање постаје још очигледније. Ово се дешава у реалном времену. У људском телу се налазе дрвенасти облици и обрасци свуда. Постоје, наравно, нервни системи које познаје западна медицина. Али у кинеској, ајурведској и тибетанској медицини енергетски меридијани су суштинска компонента за разумевање начина на који тело функционише. "Надији", или енергетски меридијани, формирају дрволике структуре. Обдукција неће открити чакре или надије, али то не значи да они не постоје. Морате усавршити свој алат који користите за посматрање. Прво морате научити да умирите свој ум. Само тада ћете прво уочити ове ствари у себи. У теорији електрицитета, што је мањи отпор у жици, то лакше може да спроводи енергију. Када кроз медитацију негујете смиреност, то ствара стање непопустљивости у вашем телу.
Прана, или чи, или унутрашња енергија једноставно је ваш унутрашњи живот. То је оно што осећате када усмерите своју свест унутар тела. Суптилни проводници у вашем телу који преносе прану, надији, постају способни да преносе све више праничке енергије кроз чакре. Ваше ожичење постаје јаче како га користите, како дозвољавате енергији да тече. Где год се свест усмери, чи, или енергија, почнеће да тече и физичке везе ће процветати. Унутар мозга и нервног система, обрасци физичког ожичења успостављају се понављањем. Континуираним усмеравањем пажње унутра и смањењем отпора према сензацијама које доживљавате, повећавате свој енергетски капацитет.
У таоизму, симбол јин-јанг представља међупродирање спиралних сила природе. Јин-јанг није два и није једно. Древни концепт "харе" представљен је јин-јанг или спиралним вртлогом. То је центар моћи смештен у стомаку, испод пупка. Хара буквално значи море или океан енергије. У Кини се хара назива доњи данијен. У многим облицима азијских борилачких вештина каже се да је ратник са јаком харом неzaустављив. У самурајској традицији један облик ритуалног самоубиства или сепуку био је хара кири, који се често погрешно изговарао као "хари кари". То значи прободети своју хару и тиме пресећи свој чи или енергетски канал. Покретање из овог центра ствара укорењено и грациозно кретање које видите не само у борилачким вештинама, већ и код сјајних голфера, играчица стомачне игра и суфијских вртећих дервиша. То је гајење једносмерне, дисциплиноване свести која је суштина харе; мирност у оку урагана. То је инстинкт утробе у вези са извором енергије појединца. Особа са добром харом повезана је са Земљом и са интуитивном мудрошћу која повезује сва бића. Мислити стомаком, "хара де канганасаии", значи приступити својој унутрашњој мудрости.
Древни аустралијски Абориџини су се концентрисали на исто подручје непосредно испод пупка – где је био умотан кабл великог дуге-змије. Опет, то је представљање еволуцијске енергије у човечанству. Није случајно што управо у хара почиње нови живот. Ентерични нервни систем, понекад називан "мозак у цревима", способан је да одржи сложену матрицу веза сличних онима у мозгу у глави, са сопственим неуронима и неуротрансмитерима. Може да делује аутономно, односно са сопственом интелигенцијом. Могло би се рећи да је цревни мозак фрактална верзија мозга у глави, или можда да је мозак у глави фрактална верзија цревног мозга. Здрав медвед има јаку хару. Када медвед зна где да тражи лековито биље, он прати кретање чија кроз своја чула, усредсређено у хари, односно у стомаку. Ово је веза медведа са ложом снова; местом у домородачким традицијама одакле потиче сав знање – са спиралом живота.
Али како су древни народи знали за спиралу ако савремена наука тек сада почиње да признаје њено значај? Питајте пчеле, јер оне нису заборавиле како да воле. Пчеле имају посебну везу са извором као део симбиотског система који помаже да лепота и разноврсност процветају. Оне су мост између макрокосмоса и микрокосмоса. Постоји једно срце које повезује све, пчелињи ум, ако хоћете. Као отворени мозак, пчелињак шаље своје снове у свет да се манифестују. У природи многа створења знају да делују у јединству, да се крећу са једним духом, у једном правцу. Али не сва користе другим врстама око себе. На пример, скакавац ће појести све на свом путу. Скакавац нема избора сем да делује као скакавац. Он никада неће правити мед или опрашивати биљке као што то пчела чини. Понашање скакавца је круто, али је човек јединствен по томе што може да делује као пчела или као скакавац. Слободни смо да мењамо и манипулишемо обрасцима наше интеракције са светом. Можемо постојати симбиотски или као паразит.

Данас људи покушавају да разумеју спиралност рационалним умом, али нас никада размишљање није повезивало са спиралом живота. Увек смо били повезани. Размишљање је оно што нас држи у илузији одвојености, унутар наших сопствених идентитета. Размишљање ЈЕ стварање одвојености. Искуство ограничености. Што смо више усклађени са мислима, то смо све удаљенији од извора. Древне културе које су биле мање оријентисане на размишљање усклађивале су се са спиралом на директнији и личнији начин него што то чинимо данас. У древној Индији, Кундалини је представљање унутрашње енергије појединца која се креће у змијском или хеликсоидном обрасцу уз кичму. У древним јогичким традицијама Индије унутрашњи светови људи тог доба били су упоредиви са световима култура чији је центар био у хара-зони. Изједначавање силе спирале са мирноћом ваше сведочеће свести значи усклађивање са вашим пуним еволуцијским потенцијалом.
Да бисте процветали у јединствено, вишестрано биће какво сте били предвиђени да будете. "Ида – женски или месечев канал повезан је са десном хемисфером мозга, а пингала – мушки или сунчев канал повезан је са левом хемисфером мозга. Када су ова два канала у равнотежи, енергија тече уз трећи канал, сушумну, дуж средине кичме, активирајући чакре и откључавајући пун еволутивни потенцијал појединца. Реч "чакра" је древна санскритска реч која значи енергетско точко. Кундалини није ништа мање од прапочетне спирале која плесом ствара ваш људски живот. То је други поредак енергије него што га обично разумемо. Као мост од "грубе материје" до најсуптилнијих енергија. Ви сте тај мост.
Кундалини није енергија коју можемо приморати вољом, напором и трењем. Она је аналогна узгоју цвета. Све што можемо учинити као добри баштовани јесте да припремимо земљиште и одговарајуће услове и пустимо природу да уради своје. Ако натерате цвет да се отвори пре времена, уништићете га. Он расте сопственом интелигенцијом, сопственим самоорганизујућим смерom. Его-ум који је фиксиран на спољашњи свет је оно што вас спречава да искусите вашу истинску унутрашњу вибрациону природу. Када се свест окрене унутра, она постаје попут сунчевих зрака и лотос унутар човека почиње да расте. Како се Кундалини буди унутар појединца, он почиње да види печат спирале у свему. У свим обрасцима унутра и споља. Ова спирала је веза између наших унутрашњих и спољашњих светова.