Процес дијаде (Реци ми ко си)
Интензиви самоиспитивања у Самадхи центру су строг облик садхане или духовне праксе осмишљене да створе услове "без бекства" за егоички ум, како би омогућили могућност самадхија и пробуђења у вашу истинску природу.
Самоиспитивање се може радити појединачно, и када се ради самостално, то је медитација. Самоиспитивање се може радити са партнером у ономе што називамо дијадама, или се може радити у групи у којој је цела група усмерена на једну особу која спроводи испитивање.
Главна техника која се користи током ретрита самоиспитивања је дијада. Формат ретрита подразумева рад од раног јутра, од 6 часова, до 23 часа увече. Учесници се подстичу да уђу у период континуиране праксе — непрекидно истражујући ко смо ми.
Током овог периода све су одвраћајуће ствари по страни. Нема уређаја, телефона, књига ничега што би заокупљало условни ум. Током пауза или док се једе, човек наставља са истраживањем. Ова непрекидна пракса ствара снажан унутрашњи притисак или унутрашњу енергију.
Енергија се преусмерава са старих условљених образаца и почиње да се гради. Почиње да се дешава једна врста алхемије. Пробуђење је енергетски догађај. Долази до преокрета од условљеног "ја", осећаја да сте тај лик, ка правом Себи, ка неограниченом "ја".
Интензивна самоиспитивачка пракса је најдиректнији начин да се постигне пробуђење колико ја знам. Под пробуђењем мислим на сазнавање истинског Себе изван имена и облика. У Зену се то зове кеншо. Реч кеншо значи "видети суштину". У махајана будизму то је Прађња Парамита, највиша мудрост — апсолутна мудрост наше истинске природе.
У западним традицијама термини гносис или апофатизам односе се на остварење наше истинске или божанске природе.
Током овог периода, непрекидно усмеравамо пажњу од мисли и сензација, од спољашњег света форме, ка Себи. Ако ову праксу практикујемо непрекидно, на крају ћемо се пробудити из идентификације са лажним ја у нашу истинску природу.
То је изузетно једноставно, али није лако, јер ће конструкција егоа, која се састоји од самскара или условљених образаца, генерисати препреке, баш као и у медитацији. Вихор ума може генерисати мисли; можемо искусити егоистичке преференције.
Ум може бити усмерен на удобност или неудобност; може постати уморан, збуњен или дезоријентисан. Може сматрати читав процес неподношљивим и пожелети да одустане. Мора одустати. Условно "ја" може помислити да је већ пробуђено; морамо понизити условни ум.
Каже се да човек мора да жели да се пробуди као што особа чија су јој коса и одећа у пламену жели да скочи у језеро. Морамо да наставимо са почетничким умом, умом који не зна, скромним умом — умом који је отворен, као огледало, жив.
За овај процес улазимо у облак непознатог. Пуштамо контролу и повезујемо се са осећањем знатижеље и истраживања. Током овог процеса, остајемо смирени у односу на све што се појављује у уму и чулима, имајући потпуно искуство свега што настаје у тренутку садашњости.
Посматрамо све што се појављује, не одбацујући ништа, а ипак се не поистовећујемо ни са чим. До правог Ја долазимо схватањем свега што ми нисмо. Свест чинимо о несвесним обрасцима који делују унутар структуре ја.
Када се запитамо ко смо, у почетку ће на површину изаћи све што чини лажно ја. Сви наши мисли и блокаде, потиснуте емоције, утисци и самскаре који су део структуре ја почеће да излазе на површину.
Не реагујући, доживљавајући искуство у потпуности, унутар структуре ја-ствања почиње да се деси прочишћење. Ова пракса која води до самадхија је гајење једноусмерене пажње. Постајете континуирано присутни, посматрајући оно што јесте, дозвољавајући оно што јесте, увек постајући свесни све суптилнијих аспеката онога што јесте.
Стицање јасноће чула, дозвољавајући уму да буде отворен и одговоран, без анализирања.
Када се самоиспитивање спроводи уз партнера, може бити нарочито моћно. Не можете да се удавите у мислима — одговорни сте. То је као да медитирате са партнером. Морате бити присутни јер вас неко сведочи, гледате некоме другом у очи, не можете да лутате.
На овим ретритима почињемо самоиспитивање када смо у стању будности, али пракса се може наставити и у сну, па чак и у фази дубоког сна.
Овде ћу описати дијадну технику. У овој пракси, једна особа је сведок, а друга се упушта у дубоко унутрашње истраживање, испитујући своју истинску природу. Прво одлучите ко ће бити сведок, а ко ће започети истраживање. Током целог дана ћете се смењивати у улогама.
Ако ово радите у великој групи, партнере ћете мењати отприлике на сваких четрдесет минута. Седите супротно један од другог и гледате једни друге у очи. Одржите контакт очима у тишини.
Као уводно вежбање, само гледајте једни друге у очи око три или четири минута. Дозволите себи да видите ово биће преко пута вас. Дозволите себи да будете виђени.
Сведок ће се повезати са намером да сазна ко је то биће које је пред њим. Сведок ће рећи свом партнеру: "Реци ми ко си." Налог треба да потиче из искрене жеље за сазнањем.
За онога ко поставља питање, једноставно дозволите себи да будете отворени — да примите налог. Истражите ко сте ви са жаром, искрено и проницљиво. Приметите како налог делује унутар ваше структуре бића.
Можда ће се појавити нагон да затворите очи, или ће очи остати отворене; једноставно дозволите да то допре до најдубљег дела вашег бића. Одвојите тренутак, или неколико тренутака, да посматрате ум, тело, енергију — било које феномене који се појављују унутар структуре ја.
Затим једноставно пренесите свом партнеру оно што се појавило као резултат овог истраживања. Шта се појављује у овом тренутку? Шта је најреалнија ствар која се дешава у овом тренутку?
Ако постоје мисли или сумње, или ако имате осећај да се ништа не дешава, једноставно посматрајте најреалнију ствар у овом тренутку. Повежите се са својим "Ја јесам". Истражите ко сте тако што ћете бити свесни овог осећаја "Ја јесам", осећаја постојања.
Не мисли да постоји исправан или погрешан одговор; не тражимо одговор на нивоу ума. Не мисли да мораш да удовољиш некоме својим одговором. Буди слободан, разигран. Не мораш да тражиш одговор — буди слободан у незнању.
Сећате се једног библијског стиха: "Ако не будете као мала деца, нећете ући у Царство небеско", рекао је Исус. Постојао је осећај "ја" који си имао када си био мало дете, осећај тебе — безусловног тебе. Био је ту када си био тинејџер. Присутан је у сваком тренутку живота.
Осетите сада тај осећај "ја", тај осећај "ја сам". Шта је тај осећај "ја сам"? Он нема квалитет. Он се не мења. Тело се мења, ум се мења, феномени живота се мењају. Осећања се мењају, али тај осећај "Ја сам" се не мења. Он нема локацију.
"Реци ми ко си" није питање; то је императив. Једна замка у коју људи западају јесте то што га мешају са питањем. Не ради се о добијању правог одговора речима; ради се о томе да се зна ко одговара — ко реагује.
Пракса је да пријавите партнеру сва појава која настаје унутар ваше структуре ја, објашњавајући то што је јасније и истинитије можете.
Постоје нека правила ове игре. Не називајте свог партнера "ти" и не позивајте се на било шта што је ваш партнер можда рекао у претходној дијади. Можете почети са оним што је очигледно, али не пропустите суптилно. Уђите у осећање, сензорни слој, соматско поље.
Ако се појави осећање, где се оно налази у телу? Како се креће? Како се мења током времена? Ако је туга или бес, како то осећање изгледа? Обратите пажњу на било какво енергетско скупљање, било какво држање или отпор у телу, доживљавајући потпуно сваки доживљај који се појављује у садашњем тренутку.
Током овог процеса, сведок држи простор тишине — сведочи без реакције, без охрабрења. Сведок одржава неутралан израз лица и опушта цело тело. Када сведочите, ви нестајете. Постоји само ваш партнер.
Уверите се да разумете свог партнера, да пратите оно што се говори. Не губите нит мисли и не гледајте кроз свог партнера. Ако се нешто каже што не разумете, можете рећи "Појасните то." То је једина ствар коју сведок може рећи.
Као сведок, можете осећати оно што друга особа осећа. Можете чак ускладити дисање и покрете. То се дешава спонтано; не морате ништа да покушавате.
Могуће је да сведок уђе у стање самадхија у којем не постоји раздвајање од онога ко се посматра. Не саосећајте са партнером. Не учествујте у њиховој драми. Будите потпуно неутрални. Ова неутралност омогућава да се слобода изражавања развије. Ви сте огледало. Огледало нема мишљење, осуду или преференције.
На ретриту, фасилитатори ће прићи и користити разне алате и сопствену интуицију да упуте учеснике даље од њихових условљених ума, ка директном искуству њихове праве природе.
Фасилитатор дијаде може да приђе и посматра, и може да вам поставља питања. Ако се то догоди, останите у контакту погледом са својим партнером. Не окрећите се и не гледајте фасилитатора. Једноставно одговорите на питање, али останите у контакту са партнером.
Останите будни у незнању. Првобитна свест је неодвојива од мировања и присуства. То је мировање и присуство изван кретања и мировања ограниченог ума. То је ближе од "ви" за које мислите да јесте.
Није ни близу ни далеко, јер су то само појмови. Не покушавајте да смислите неки одговор ума или да филозофишете о томе ко сте. Пустите да мисли и искуства дођу, посматрајте их и извештавајте о њима, али се не ухватите у њихов садржај.
Желимо објективно да извештавамо о ономе што се појављује унутар самоструктуре. Желимо да се изражавамо слободно, неометано и спонтано. Не претерајте у размишљању.
Овај процес је невероватно једноставан. Не морате ништа друго да радите осим да посматрате и извештавате. То је условљени ум који реагује, покушавајући да одговори. Али ко сте ви?
Нема ничег што треба постићи. Постоји само одбацивање лажне идентификације и сазнавање истине о "истинском ја".
Првобитна свест је тако једноставна и очигледна да је ум пропушта. Увек је то условљени ум који посматра, који се креће. Условљени ум није ништа друго до кретање — гледање овамо и онамо. Ако се одрекнете тог кретања, шта онда остаје? Ко је свестан — увек присутан у том гледању?
Зен мајстор Доген је рекао: "Схватити своју истинску природу значи схватити себе. Схватити себе значи заборавити себе. Заборавити себе значи бити актуализован од стране безброј ствари.
Да бисте били актуелизовани кроз безброј ствари, ваш ум и тело, као и ум и тело других, нестају. Када ум и тело нестану, постоји само директно искуство онога што јесте."
Самадхи је растварање илузије између посматрача и посматраног, искуства и искувача.