Мрвице до апсолута
Страх, најопаснија зараза
Зараза се шири по целом свету. Брзина којом се шири је невиђена у људској историји. Не говорим о физичком вирусу. Говорим о много моћнијој зарази; та зараза је страх.
Страх нам може помоћи да преживимо претњу која се приближава, али када се задржи као хронично стање ишчекивања будућих исхода, губи сваку практичну корист и ствара непотребну патњу. Страх је проблематичан када смо у сталном режиму борбе, бега или смрзавања, који ослобађа хормоне и стресне хемикалије које на крају доводе до стварне болести. Па шта је лек за страх? Практике као што су медитација и самоиспитивање могу довести до мање идентификације са егоом – мање жеље и одбојности које стварају патњу. У свету медитације постоји изрека: "бол је неизбежан, али патња је изборна." Живот неизбежно доноси бол, али колико патимо директно је повезано са тим колико се одупиремо искуству у тренутку.
Коришћењем техника пажљиве медитације можемо вежбати да усмеримо пажњу не на саме мисли, већ на оно што се заправо дешава у датом тренутку. Медитација такође негује нашу способност да прихватимо своја искуства, чак и када су непријатна. То можемо учинити кроз једноставне технике. На пример, усмеравајући фокус на стварне соматске осећаје страха у телу. Истражите сензације које се појављују и нестају. Како страх заправо осећате у телу?
Можда постоји осећај тонућа у стомаку, сужење дисања, знојење дланова или можда притисак или трњење у соларном плексусу. Медитација није лак лек или брзо решење, али кроз посвећеност овој или било којој другој пракси која нам помаже да будемо потпуно отворени и присутни у свом искуству, можемо уживати у слободи од страха чак и усред највећих животних изазова.