Хсин Хсин Минг – Песма о веровању
Велики пут није тежак за оне који немају преференција.
Када љубав и мржња истовремено недостају, све постаје јасно и нескривено.
Међутим, учини ли најмању разлику, небо и земља се бесконачно удаљавају.
Ако желиш да видиш истину, не држи никакво мишљење ни за ни против било чега.
Стављање онога што волиш против онога што не волиш је болест ума.
Када се дубоко значење ствари не разуме, суштински мир ума се узалуд узнемирава.
Пут је савршен, као бескрајни простор, где ништа не недостаје и ништа није вишко.
Заиста, управо зато што бирамо да прихватимо или одбацимо, не видимо истинску природу ствари.
Не живи ни у замкама спољашњих ствари, ни у унутрашњим осећањима празнине.
Буди смирен у јединству ствари, и таква погрешна схватања ће сама нестати.
Када покушаш да зауставиш активност да би постигао пасивност, сам твој напор те испуњава активношћу.
Све док остајеш на једном или другом крајности, никада нећеш познати јединство.
Они који не живе у једином Путу не успевају ни у активности ни у пасивности, ни у тврђењу ни у порицању.
Порицати стварност ствари значи пропустити њихову стварност; тврдити празнину ствари значи пропустити њихову стварност.
Што више говориш и размишљаш о томе, то више луташ од истине.
Престаните да говорите и да мислите, и неће бити ничега што нећете моћи да знате.
Враћање корену значи пронаћи смисао, али трагање за појавама значи пропуштање извора.
У тренутку унутрашњег просветљења долази до превазилажења појаве и празнине.
Промене које се чини да се дешавају у празном свету називамо стварним само због нашег незнања.
Не тражи истину; само престани да негујеш мишљења.
Не остај у дуалистичком стању; пажљиво избегавај такве тежње.
Ако постоји и трачак овога и онога, доброг и лошег, суштина ума ће се изгубити у збрки.
Иако све дуалитети потичу од Једног, не приврзавај се чак ни том Једном.
Када ум мирно постоји у Путу, ништа у свету не може да увреди,
и када нешто више не може да увреди, оно престаје да постоји на стари начин.
Када се не појављују разликовачки мисли, стари ум престаје да постоји.
Када нестану објекти мисли, нестаје и субјект који мисли;
као што када нестане ум, нестају и објекти.
Ствари су објекти због субјекта; ум је такав због ствари.
Утврдите релативност ова два и основну стварност — јединство празнине.
У овој празнини ова два су нераздвојива, и сваки у себи садржи цео свет.
Ако не правите разлику између грубог и финог, нећете бити у искушењу предрасуда и мишљења.
Живети по Великом Путу није ни лако ни тешко,
али они ограничених схватања су плашљиви и неодлучни.
Што се више журе, то спорије иду, а њихово лепљење за ствари не може се ограничити.
Чак и везивање за идеју просветљења представља заблуду.
Само пусти ствари да буду својим током и неће бити ни доласка ни одласка.
Поштуј приrodu ствари и ходаћеш слободно и неометано.
Када је мисао у ропству, истина је скривена, јер је све мутно и нејасно,
а напорна пракса суђења доноси раздраженост и умор.
Какву корист доносе разликовања и раздвајања?
Ако желиш да кренеш Једним путем, немој да мрзиш ни свет чула и идеја.
Заиста, пуно прихватање истих је истоветно са истинским просветљењем.
Мудар човек не тежи ка циљевима, док се глупав човек сам себи везује.
Постоји једна Дарма, а не много; разлике настају из привржених потреба неуких.
Тражити Ум дискриминаторним умом је највећа од свих грешака.
Мир и немир потичу из илузије; са просветљењем нема ни вољења ни мржње.
Све дуалитети потичу из незналачког закључивања.
Они су као снови или цветови у ваздуху — глупо је покушавати да их ухватите.
Добијање и губитак, исправно и погрешно — такве мисли морају коначно бити одмах укинуте.
Ако око никада не спава, сви снови ће природно престати.
Ако ум не прави разлике, десет хиљада ствари јесте оно што јесте, једносуштанско.
Разумети тајну ове једносуштанскости значи бити ослобођен свих замршености.
Када се све ствари виде једнако, достиже се безвремена Суштина Себичности.
У овој безузрочној, безвезаној држави нема могућности за поређења или аналогије.
Сматрајте покрет стационарним, а стационарно покретним; и покрет и мировање нестају.
Када такве дуалности престану да постоје, само Јединство не може да постоји.
На ову крајњу коначност не примењује се ниједан закон или опис.
За уједињени ум у складу са Путем, сва себична тежња престаје.
Сumnje и неодлучности нестају, и живот у истинској вери постаје могућ.
Једним потезом ослобађамо се ропства; ништа нам се не лепи и ни за шта се не држимо.
Све је празно, чисто, самосветлеће, без икаквог напора ума.
Овде мисао, осећање, знање и машта немају никакву вредност.
У овом свету Таквости нема ни себе ни другог од себе.
Да бисте директно ушли у хармонију са овом стварношћу, једноставно реците када се појави сумња: "Нису два".
У овом "не два", ништа није одвојено, ништа није искључено.
Без обзира када или где, просветљење значи улазак у ову истину.
И ова истина је изван проширења или смањења у времену или простору; у њој, једна мисао је десет хиљада година.
Празнина овде, празнина тамо, али бескрајни универзум увек стоји пред вашим очима.
Бескрајно велико и бескрајно мало — нема разлике, јер су дефиниције нестале и не виде се границе.
Исто важи и за биће и небиће.
Не трошите време на сумње и расправе које немају никакве везе са овим.
Једна ствар, све ствари, крећу се међусобно и мешају се без разлике.
Живети у овом сазнању значи бити без бриге о несавршености.
Живети у овој вери је пут ка недвојности, јер је недвојно једно са умом који верује.
Речи! Пут је изван језика,
јер у њему нема јуче, нема сутра, нема данас.