Inner Worlds Outer Worlds, part 4 – “Beyond Thinking”
У будистичкој традицији, Самсара, или бескрајни круг патње, одржава се жељом за уживањем и одбојношћу према болу. Фројд је ово назвао “принципом задовољства”. Све што радимо је покушај да створимо задовољство, да добијемо нешто што желимо, или да одгурнемо нешто неприхватљиво што не желимо. Чак и једноставан организам попут парамецијума то чини. То се назива одговором на стимулус. За разлику од парамецијума, људи имају више избора. Слободни смо да мислимо, и то је срж проблема. Размишљање о ономе што желимо је оно што је измакло контроли. Дилема савременог друштва је у томе што покушавамо да схватимо свет, не у смислу архаичне унутрашње свести, већ квантификовањем и квалификовањем онога што доживљавамо као спољашњи свет користећи научна средства и мишљење. Нова свест срца изнад мишљења је могућа.
Размишљање је водило само ка више размишљања и више питања. Тежимо да спознамо најдубље силе које стварају свет и управљају његовим током. Али ту суштину замишљамо као нешто изван себе, а не као живи организам, урођен нашој сопственој природи. Познати психијатар Карл Јунг је рекао: “Ко гледа напољу, сања; ко гледа унутра, буди се.” Није погрешно желети да се пробудиш, да будеш срећан. Оно што је погрешно је тражити срећу споља када се она може наћи само унутра.
