Духовни учитељи су дали упутство за постизање Самадхија: “буди миран и познај”. Буди миран и познај истинско Себе изнад имена и облика, или буди миран и познај да си Бог. Шта тачно они мисле?
Како можете бити мирни на глобусу који се врти 1.000 миља на сат око своје осе, 67.000 миља на сат око Сунца, 500.000 миља на сат око галаксије и милионе додатних миља на сат кроз универзум? Ваше срце куца, ћелије се крећу унутра, храна се вари, мозак производи мождане таласе, а ваша крв пумпа. Како можемо бити мирни? Шта то постаје мирно? Очигледно, ниједно физичко тело не може постати апсолутно мирно постојећи у временско-просторном континууму, јер и сам временско-просторни континуум је кретање.
Када кажемо “будите мирни и знајте”, морамо говорити о нечему другом, нечему изван времена и простора, нечему изван физичког. Оно што се подразумева под миром јесте нешто за шта немамо реч у савременом језику. “Мир” је најближа реч, али је недовољна да опише нешто што није из овог дуалистичког света. Оно што се заправо реализује јесте својеврсна праисконска свест која је изван мира и кретања, изван времена. Вечна је, основа вашег бића која не долази и не одлази, попут непомичног центра точка или мира у средишту урагана. Када се прађна, или мудрост наше праве природе, реализује, постаје очигледно да су мир и кретање двојност коју ствара ум. Пуноћа и празнина су двојност коју ствара ум. Тишина и бука су двојност коју ствара ум. Све је већ урођено у миру, или је кретање света идентично миру. Такозвани спољни свет се надмашује реализацијом мира, који, када се реализује, укључује оно што надмашује. Дуалност мира и кретања се руши. То је мистерија вашег бића – отварање свих димензија у бездано. Долазите у овај центар који је свуда и нигде престајући несвесно да реагујете на појаве које настају.
“Када више нема раздвајања између овога и онога, то се зове мирна тачка Таоа. У мирној тачки у центру спирале, човек може видети бескрајно у свим стварима” ~ Чуанг Це
Не тражите тишину, већ престаните несвесно да реагујете на спољашњу илузију, и постепено ће се ваш муљ слећи, како кажу у Zen-у. Илузија није у томе да спољашњи свет не постоји у онтолошком смислу (стварно и нестварно су још једна дуалност створена дуалистичким умом), већ је илузија да постоји одвојено “ја” које сам ја. Када спознате свест која не долази и не одлази, слободни сте да играте свој лик без идентификације, препознајући да само лик живи и умире, и да живот и смрт не дотичу вашу праву природу.
Кад год се ограничен езотерични ум покрене, то је због незадовољства (дука); желећи да ствари буду другачије него што јесу. Када свесно учинимо тенденције чежње и одвраћања, када постану свесне, наша идентификација са њима ће се аутоматски сломити и образац ће изгубити енергију.
Не можете да натерате ум да нема никакве мисли, јер сама жеља да немате никакве мисли јесте мисао. То је као када прижељкујете да немате никакве жеље. Не покушавајте да силом постигнете мир користећи ум. То би било као стављање мајмуна у лисице; чим га пустите, постаће дивљи. Ако само потискујете своје мисли, то се зове бити опседнут Дхармом; то је држање мајмунског ума како се не би могао покренути. Медитација није потискивање мисли, већ препознавање онога што је изван мишљења.
Не покушавајте да сузбијете своје мисли. Пустите их да дођу и прођу, а да се не упецате на њих.
У науци о мозгу, мрежа подразумеваног режима је подручје мозга које функционише када је мозак у стању одмора. То је позадински говор или снови типичног људског бића. У јогијским традицијама, ово се назива викшепа; расејаност или ментално лутање. Викшепа мора престати да би настао самади. Недавне студије у истраживању мозга коришћењем ФМРИ показале су да је код напредних медитаната мрежа подразумеваног режима тиша. Не можемо рећи да сви напредни медитанти више не доживљавају континуирану нарацију мисли у глави, али генерално доживљавају много мање тога.
Termini “nirvana” ili “nirodha” (budizam), “nirvikalpa” ili “asamprajnata samadi” (vedski ili joga sistemi), “mokša” (hinduizam, đainizam i sikhizam), “hesihazam” (monaško ili mistično hrišćanstvo), Fana (sufizam) i Kenšo (zen) svi se odnose na prestanak autonomnog kolebanja ograničenog uma koje dovodi do identifikacije. Patanđali je rekao da je Samadi “Čita Vriti Niroda” – prestanak sputanosti svesti sa kolebljivim vrtlogom uma. Prestanak ne znači da postajete moždano mrtvi ili nešto slično; um jednostavno prestaje da proizvodi misli koje prekidaju vaše prisustvo (vriti ili kleše se više ne proizvode). U svakodnevnom životu um i dalje funkcioniše, a vaše pamćenje, rasuđivanje, viši intelekt i ego struktura nastavljaju da rade. Um čeka da bude korišćen kao veran sluga. Kao što oči vide, uši čuju, a sve funkcije nervnog sistema nastavljaju kao i normalno, um nastavlja da radi, ali se sa njim ne identifikujemo kao sa „se”: ograničeno „ja” nije ništa drugo do nesvesne preferencije za nešto drugo osim onoga što se javlja u sadašnjem trenutku. Ako um nije ograničen egoičnom identifikacijom, onda je nerazdvojiv od velike stvarnosti, jedinstvenog uma od koga ništa drugo ne postoji.
The primordial stillness is realized when the identification with the robotic self structure ceases and awareness as the ground of existence wakes up to itself. When identification ceases then eventually robotic activity ceases as the old patterns lose energy. Like a fan that has been unplugged it takes time to wind down, and we must continue to be vigilant that we do not turn it back on by engaging in the old patterns until new energy pathways are completed. When energy is freed from the old patterns new energetic structures are grown (the tree of life or inner lotus), and eventually effort is not needed. Energy will naturally flow in the path of least resistance, like water naturally following the contour of a carved river bed. When energy flows from the root to the crown then one becomes a living bridge between the world of change and the unchanging ground of all being. This is what the spiritual masters have called sahaja samadhi, or a living samadhi integrated into and not separate from all human activity. It is possible to simultaneously “be still and know” and to “be in motion and know”, recognizing that it is only the limited mind that creates the duality between stillness and movement. This stateless state or open state is what Krishnamurti called “choiceless awareness”. Find out how to be present without thinking, without choosing, without preference, and without discrimination. I can’t tell you how, because if I give you any technique you will be paying attention to the technique rather than to what is actually arising in this moment. It is simply being attentive to, and equanimous with what is.